Анали Правног факултета у Београду

496

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

суд je навео следеће: „Разматрајући захтев тужиље за породичну пензију, који je поднет после ступања на снагу Уредбе о одређивању и о превоВењу пензија и инвалиднина са становишта изложене правне ситуације, Савезни врховни суд заклучио je да у конкретном случају нема правне могућности да се захтев тужиље решава по ранијим прописима који су важили за решававье права на пензију државних и самоуправних службеника, jep je захтев поднет 10. августа 1952. године већ се у овом случају имају применити нови прописи о социјалном осигурању тј. одредбе плана 45. Уредбе о одређивању и о превођењу пензија и инвалиднина (Збирка одлука врховних судова I следећи пример je на истом становишту односно сагласан je одредбама из прелазних наређења Уредбе из 1952. године. Суд je уважио тужбу из следећих разлога: „У конкретном случају предмет тужиле за признавање права на инвалидску пензију (захтев je поднет 5. децембра 1951. године прим. Л. Д.), затенен je на решавању код туженог завода и решење у првостепеном поступку није било донето још на дан 25. јула 1952. године тј. на дан ступања на снагу Уредбе о одређивању и о превођењу пензија и инвалиднина („Сл. лист ФНРЈ” бр. 39/52). По прописима чл. 66. ст. 3. Уредбе тужени завод требало je да реши захтев тужило како по прописима ове Уредбе тако и по прописима који су важили пре ове Уредбе. Срески завод за социјално осигурагье решио je само делимично о праву тужиле на инвалидску пензију тј. само по ранијим прописима, а не и по цитираној Уредби.” (Пресуда Савезног врховног суда Уж. 213/53. од 3. априла 1953. године Збирка одлука врховних судова II На исто питанье дат je другојачији одговор у следећим примерима. Странка je поднела захтев за право на породичну пензију 27. јануара 1968. године и пензијски основ je утврВен применом новелираног члана 30. Основног закона о пензијском осигурању који je ступио на снагу 7. јануара 1968. године. У тужби поднетој суду тужила je тражила да се пензијски основ утврди по члану 30. Основног закона о пензијском осигурању који je важно до 7. јануара 1968. године. Врховни суд Србије пресудом У. бр. 9602/68 одбио je тужОу уз образложење које гласи: ,Дако je тужителица захтев поднела 27. јануара 1968. године правилно je применьен новелираыи чл. 30. Основног закона о пензијском осигурању („Сл. лист СФРЈ”, број 54/67) jep je наведена одредба ступила на снагу 7. јануара 1968. године”.” Врховни суд Југославије пресудом Уж. 114/69 преиначио je ову пресуду Врховног суда Србије и тужбу уважио а поништио оспорено решење и у образложењу пресуде навео и ово: „Првостепени и тужени орган су нашли да je захтев поднет 27. јануара 1968. године, па налазећи да je одлучан моменат подношења захтева одлучили су да се пензијски основ има утврдити на основу новелираног ч\ана 30. Основног закона о пензијском осигурању. Међутим, по схватању овога суда осигурани случај je настао у децембру 1967. године, дакле, пре ступања на снагу новелираног члана 30. Основног закона о пензијском осигурагъу, па се на старе случајеве ако то новим прописом није изричито предвиђено није