Анали Правног факултета у Београду

509

ПРИКАЗИ

ва кривицом мужа. Аутор објашњава ту појаву тиме што су мужеви били у рату а жене код својих кућа, па je сасвим логично да се за повреде н>ихових брачних дужности за време para лакше могло сазнати него за оне које су починили мужеви. Истичући да брачни односи нису регулисани само правним нормама већ и моралним правилима, аутор указује на знача] сексуалног морала. По његовом мишлењу, сексуални морал je темел општег морала човека уопште. „Без здравог сексуалног морала нема ни морала уопште... Поготову нема брака ни породице без овог основног лудског морала” (схр. 215). Полазећи од чшьенице да je религија још увек један од знача]них чинилаца који утичу на свест и понашање људи, a узимајући у обзир разнородност религнја на подручју СР Босне и Херцеговине (православии, муслимани, римокатоАици, Јевреји) и њихов не мали утица] на становнике овог подручја, аутор je петнаести део посветио изношењу проблема развода брака дрема разним вероисповестима. Пре но што je прешао на конкретно анализе података о овом питању укратко je изнео схватанье ових различитих вероисповести о разводу брака. То je било неопходно, jep по правилима православие цркве брак je раскидљив на захтев једног брачног друга из више бракоразводних узрока; по шеријатском праву, које je важило за Муслимане, муж je имао право на једнострани отказ, жена je то право имала само изузетно; канонско право римокатоличке цркве није дозволавало уопште развод брака, док je јеврејско право, као и шеријатско, дозволавало мужевима једну врсту отказа брака. Користећи статистичке податке о националној припадности, која се најчешће поклапа са припадношћу одреВеној религији, аутор констатује да се брак најчешће разводи код муслимана, нз.јмање код припадника римокатоличке цркве. Знатну пажау аутор je поклонно у шеснаестом делу узроцима за развод брака. Није се задржао на бракоразводным узроцима наведении V закону, већ je изнео све чшьешше и околыости које доводе до поремећености брачних односа, неподношливости далег заједничког живота и развода брака. Као највешђи узрок за развод брака, наведен у бракоразводным списима, јесте напуштање брачног друга. Према бројчано израженим подацима изгледало би да то више чини жена, но муж. Но, аутор оправдано каже да би такав заклучак био неоснован и погрешай, jep измеВу бројних чинилаца који утичу на то нарочито треба запазити чињеницу да се жена удаје и улази у кућу или стан свога мужа или његових родитеља. Стога кад јој живот постане тежак, неподношљив, због поступања мужа или његових сродника њој не остаје друг о до да напусти кућу или стан мужа. Нема сумтье значајан чинилац je и свест о равноправности мушкарца и жене. Као другу чшьеницу по учесталости појавливања у бракоразводним списима, аутор наводи прелубу. уз констатацију да су повреде брачне дужности верности не само врло честе, већ и да брачни другови све друго лакше праштају једно другом него што прелазе преко повреде ове брачне дужности. Муж je у већем броју случајева прекршител верности, а повреда ове дужности je већа у граду него на селу. Аутор такоВе истине да број развода брака због прељубе расте, али исто тако примећује да се све више из разних разлога прелази преко учињене прелубе или се она приликом развода брака прикрива. Као трећу по реду по броју појавливања у бракоразводним списима, дакле, као чшьеницу ко] а веома често доводи до поремећаја у браку, па и до развода брака, аутор наводи заједнички живот брачних другова са сродницима, најчешће са родителима мужа. Следи дуга листа чшьеница и околности наведених у бракоразводним списима које доводе до развода брака. Сваку од њих аутор je изложио посебно. То су: физичка обрачунавања, ванбрачна деца роВена за време трајања брака, пасторчад, служегье војске, несталост, алкохолизам, лубомора, недостатак лубави, заклучегье брака под притиском, осуда на казну, ванбрачни живот пре брака, запосленост изван места становања, иеплодност жене, болеет, сексуално неслагање, ролика у годинама, недостатак виргинитета жене приликом ступања у брак,