Анали Правног факултета у Београду

510

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛХЕТА

беспосличарење, немаштина, расипништво, неприродни односи, коцкање, двојен живот, импотенција, неслагагье. Y закључцима аутор најпре говори о концепсији развода брака у нашем будућем законодавству. Тим шгтањем се бавио и као члан Комисије за кодификацију породичног права и као дугогодшшьи испитивач судске праксе о разводу брака, па истиче низ питања која се поставлю)у у вези са главним проблемой, да би, с обзиром на приб'авл.ена мшшьегьа у спроведеној анкети поводом намераване кодификације, наших искустава у судској пракси и разних решења усвојеним у законодавствима других земаља, заузео своје становишхе: имајући у виду целокупни расположиви материјал о разводу брака предлаже да у нашем новом праву остану општи и посебни узроци за развод брака. Притом се одређено опредељује против релативизације посебних бракоразводних узрока, осим када су у питању интереси заједничке малолетне деде и необезбеђене и за рад неспособне жене. Кривици би требало дати и у новом праву бар исто место Koje je имала у нашем досадаппьем праву, па чак би требало дати овлашћење суду да je утврВује по службеној дужности. Закључујући о ставу наших судова према разводу бфака, оцењује на основу изнетих података, да наши судови нису пгтитили брак у одговарајућој мери, а тиме ни породицу. Најзад, говорећи о развојним тенденцијама наше породице, аутор констатује да су промене остварене у нашој породили велике и многобројне. Најпре се задржава на негативним променама у нашој породили. То je, пре свега, тенденлија све већег разарања породице као основне ћелије нашег друпггва. То се односи не само на оно што се тиче патријархалне породице, већ и на оно дтто би требало да буде основно обележје наше содијалистичке породице. Потом, негативан утицај тзв. сексуалне револуције. „Такозвана сексуална револуција која се помаже и подупире готово са свих страна, и свесно и несвесно, и организовано и неорганизовано, службено и приватно руши и разара позитивна сексуални морал, а без сексуалног морала нема здравог и позитивног морала уопште, бар за садаппье услове живота Сексуална револуција у вулгарном смислу речи посебно иде на штету жене. Супротно оном luto социјализам жели и за шта се бори ова револуција води у анархију, води у односе који све више чине жену предметом израбљивања и моралног срозававьа. То, у крајњој линији рудш брак и породицу, а тиме и темеље друпггва” (стр. 350). Аутор даље закључује да либерализација полних односа руши темеље брака, који почива на вредности брачних друтова, а без ње нема ни моногамије. Најзад, без обзира на то што социјализам више држи до личности и њених квалитета, још увек се брак врло често заснива из спекулативних разлога и материјалнпх мотива и све чешће се догаЬа да родителей претпостављају своје личне интересе интересима деце. Истичући позитивне појаве у нашој породили, аутор пре свега подвлачи да разводи бракова, иако у крајњој линији значе патолошку појаву, представљају и позитивну појаву. Наш човек je у просеку за брак и породицу, а разводом брака жели да се ослободи брака у коме није нашао тражену срећу. Све чешћа je појава да приликом закључења брака играју одлучујуђу улогу међусобна наклоност и позитивна лична својства. Равноправност мушкарца и жене добија све више у садржини. Све већа je самосталност жене и њена независност од мужа и других лица. Све мање се помшье физичко обрачунавање и агресивност као узрок за развод брака. На крају аутор закључује: „Наш просечан човек je чврсто везан за брак и породицу. Ове установе су дубоко укоријењене у нашем друштву. За брак и породицу нису само они који не знају шта je дисциплина, они који настоје да се ослободе свих друштвених спона и обавеза. За такве и није брак и породила. Такви нису ни за солидно друштво. То су они који не подносе ред, који желе анархију у људским односима. На њима и не почива друштво, нити може почивати” (стр. 353).