Анали Правног факултета у Београду

511

ПРИКАЗИ

Ова студија пок. проф. Силајџића je крцата подацима. Сваку своју тврдњу, сваки свој закључак аутор je обидно документовао чшьеницама. Он je, дакле, најпре изнео чшьенице, анализирао их, па на основу њих извукао зашъучке. Отуда, иако би се могло приговорити да су неки н.егови ставови конзервативни, не може му се не признатн да су засновани на чшьеницама, да су исхинити. Они, можда, одударају од неких „авангардних” ставова у написима о овим темама, јер ови најчешће немају основу у чшьеницама.

В. Бакић

Dietrich Breul: METHODEN DER GESCHLECHTS. KÖRPERLÄNGEN UND LEBEN SALTERSBESTIMMUNG VON SKELETFUNDEN (Методи утврВивања пола, дужине тела и животног доба нађеног костура) (Verlag Мах Schmidt-Romhild, Lübeck, 1974) Y библиотеци Arbeitsmethoden der medizinischen und naturwissenschaftlichen Kriminalistik (Радии методи медицинске и природнонаучне криминалистике) коју уре Вују професор др Емил Вајниг (Emil Weinig), директор Института за судску медицину Универзитета Erlangen-Nirnberg и професор dr Steffen Berg, директор Института за судску медицину Универзитета у Гетингену, објављена je као 12. свеска монографија о утврВивању пола, дужине тела и животног доба наВеног костура, чији je аутор доктор медицине Аитрих Бројл (Dietrich Breul). Већ одавно постоји читана литература посвећена питању идентификације лешева. To je сасвим разумљиво, када се узме у обзир велики број несрећа (саобраћајне, елементарне земљотреси и поплаве, експлозије, пожари и др.), нарочито оних при којима долази до усмрћења великог броја људи. Подсетимо се само на неке од највећих које су ce догодиле у скорој прошлости у нашој земљи: бродолом брода „Ниш” на ушћу Саве у Дунав, земљотрес у Скопљу, авионска несрећа на Маганику до ове најновије на железничкој сташщи у Загребу. Ако се свему овоме дода као посебан проблем идентификација лешева масовно настрадалих од бомбардовања у рагу, a овај би проблем у евентуалном будућем рату био join тежи и сложенији, што произилази из све разорније снаге ратних оруђа, а нарочито атомске бомбе, онда je разумљив значај којп има идентификација лешева како у мирнодопским, тако и у ратним условима. Када се узме у обзир да се и при идентификацији свежих лешева јављају зкатне тешкоће, онда ће оне бити још веће ако треба идентификовати труле, раскомадане или угљенисане лешеве. У бројним случајевима вештак je принуђен да утврВује идентитет само на основу костура, а у неким случајевима и на основу појединих костију, па чак и делова костију. Из наведених разлога форензична остеологија, грана судске медицине, која на основу свој става, особина и промена на костима доприноси идентификации особа ко ј има припада одговарајући костур или његови делови, постала je посебно поглавље вей и у уцбеницима судске медицине. Монографија Д. Бројла je најновији прилог овој литератури. Монографија има 131. страну са 25 табела и два цртежа, предговор, три дела и сппсак литературе. У кратком предговору професор др Ф. Шлојер (F. Schleyer), директор Института за судску медицину Универзитета у Марбургу, указује на неопходну потребу да не само судски лекари вей и патолози, анатоми, антрополози и палеонтолози располажу исцрпним знањем из форензичне