Анали Правног факултета у Београду

512

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

остеологије и да то знање критички применују при идентификацији костура одн. његових делова. Он истине чиненнцу да je писан монографије користио више од 300 радова из литературе, да je материјал критички приказао и изложио тако да се може користити и применит на сваки конкретан случај приликом индивидуализације костра који се испитује. Сваки од три дела монографије je посвећен једном од три кључна проблема који се појавл>ују при идентификации наВеног костура. Први део je посвећен проблему одређивања пола, друга утврВивану заживотне дужине (висине) тела, a тређи одређивању животног доба. Сва истраживања су вршена на живим особама и на лешевима односно костурима и обављана су на групама различите етничке припадности (хомогене и мешовите), различите расне припадноста (у земљама у којима живе помешане расе), животног доба од 4 до 90 година, мушког или женског пола. Приликом претраживагьа на живим особама примењивани су различит методи, a меВу њима као најважнији вршен je рендгенолошки преглед. Претраживања на лешевима обављана су на наВеним лешевима, на лешевима у анатомским и патолошко-анатомским институтима, као и на наВеним костурима одн. деловима костура. Y једном случају, што предстала куриозитет своје врсте, одреВивана je тежина пепела појединих костију после спаљивана у крематоријуму. Број живих особа и лешева одн. костура који су истраживали поједини аутори био je различит, а највећи je износио 1000. Као објект претраживана, како на живим тако и на лешевима и костуру, служили су нарочито кости лобане, дон>а вилнца и зуби, први и друга вратни пршлен, лопатичне и кључне кости, трудна кост, кости горних и доњих удова и кости карлице. На свакој кости су утврБиване морфолошке особине, величина, тежина, дужина и различит друга промери, индекс измеБу једне одре Вене кости са другим костима, састав костију и све друго, што би могло допринега разрешењу постављеног проблема. На овом месту немогуће je исцрпно приказати резултате до којих су дошли по ј едини аутори, али се њихови закључци могу свести на неколико заједничких чинилаца. Ако постоји читав костур, онда се могу доносит сигурни закључци о полу, при чему најважнију улогу имају кости карлице и лобање. На свим осталим костима односно на свакој посебној кости постоје својства ко ja указују на припадност те кости одреВеном полу, али она нису таква да би се на основу њих могао са сигурношћу доносит закључак о полу. ОдреВиване заживотне дужине (висине) тела најсигурније се врпш на основу непосредног мерена леша и може се извести и на трулом лепту, све док трулежним процесима нису захваВени зглобови и лигаментн. Тако добијена дужина леша je нетто ве&а од дужине тела живе особе, те Мануврие (Manouvrier) препоручује да се од дужине свежег леша одузме 1,25 цм у мушкарца, а 2 цм у жена. Први су Б. Орфила и Л. Лезиер (L. Lesueur) још 1831. године утврВивали заживотну дужину тела на основу премеравана костура, о чему су објавили и своју табелу. Дала претраживана вршио je читав низ аутора као што су Толт (Toldt) (1882), Роле (Rollet) (1888), Мануврие (Manouvrier) (1892), Пирсон (Pearson) ( 1899;, Тротер (Trotter) и Глезер (Gleser) (1952), као и многи друга. На основу израчунавана односа измеВу средне висине тела и средне дужине одре Вене кости дошло се до закључка да дужину појединих дугах костију изражену у сантиметрима треба помножити са одреВеним факторима, које су утврБивали различитн аутори. За одреВиване заживотне дужине тела нај Погодин je су дужина бутне кости (фемур), а затим голенача (табиа), па онда надлакатна кост (хумерус) и жбица (радиус). При одреВивану заживотне дужине тела