Анали Правног факултета у Београду

517

БЕЛЕШКЕ

и заједница којима ce поверавају јавна овлашћења. Организацијама удруженог рада не би се могли поверити послови који су уставом одређени као друштвена функција, на пример планирање, затим регулисање материје која према својој природи треба бити предмет друштвеног договора, уговора или самоуправног споразума, као ни регулаторна овлашћења која су карактеристична за органе државне управе инспекцијски послови, послови из области унутрашњих послова, итд. Исто тако, не би се могли поверити ни послови који би представљали инкопатибилне ситуације с основном улогом или предметом рада односне самоуправно организације. Односи између државних органа и органнзација удруженог рада изражавају се, утлавнолг, у два вида: а) сарадњи, сагласно међусобно прихваћеним правилима понашања или правилима која се у одређеним случајевима уређују одговарајућим гфописима државних органа и б) одреЬеним правима и дужностима државних органа према организацијама удруженог рада. Y вези с првим обликом односа истакнуто je да сарадгьа поред оне ad hoc, треба све више постајати институционализована. Уз то je неопходно да се „хијерархијско надзорно управни односи замењују све више односима сарадње”. Други облик односа обухвата права и дужности који су.претежно статусног карактера. Реч je о правима и дужностима државних органа према организадијама удруженог рада која се манифестују у одређеним надзорним правима, праву претходног разматрања одреВених аката, њиховог потврђивања или давања сагласности, праву учешћа у раду и одлучивању код организацнја које врше послове од ширег друштвеног интереса путем одреВених иредставника, као и о посебним правима државних органа према организацијама удруженог рада којима се поверава вршење појединих јавних овлашћења. Битно je, међутим, да у свим односима када државни органи наступају с империјумом према организацијама удруженог рада, ове организације имају право на правку заштиту својих права пред судовима, односно уставним судом. Што ce тиче положаја организација удруженог рада (установи) које сснивају друштвено-политичке заједнице ради остваривања својих функција (чл. 363. Устава СФРЈ, чл. 389. ст. 3. Устава СР Дрне Горе и чл. 404. ст. 2. Устава СР Словеније), напоменуто je да оне представљају специфичне институције у нашем систему, Вршењем ових послова доприноси ce остваривању функција друштвено-политичке заједнице у питању. Послови у делокругу поменутих установа претежно су стручни послови, који ce у одреВеним случајевима врше научним методима. Јавна овлашћења ове установе имају само онда када су она повезана с вршењем стручних послова, односно произлазе из ових. Љубиша Зарић je истакао да су сва наша досадашња уставна решена у вези с извршном функцијом била инспирисана у теоријском и идејно-полнтичком смислу најпрогресивнијим тековинама социјалистичке мисли од Париске комуне до Лењинових совјета, као и идејним премисама нашег самоуправног социјалистичког система. У основи, устави су на једнак начин одредили извршну функцију у свим друштвено-политичким заједницама, а разлике, у мери у којој их стварно има,. последица су стварних разлика између ових заједница, при чему посебно треба нагласити улогу општнне као осыовне друштвено-политичке заједнице и у перспективи све више праве самоуправне комуне. Извршни органи у скупштинама уставно су одређени као извршни органи општинских скупштина, што опредељује њихово место у општинском скупштинском систему. Они су у овом смислу, у складу с принципом ј единства власти, интегрални део општинске скупштине, али и знатно самосталнији органи него што je то био случај са ранијим саветима као политичко-извршним органима. Због тога je и било потребно да се у односу на све друштвено-политичке заједниде, а то значи и у односу на