Анали Правног факултета у Београду

410

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

туација и са судском праксом објављеном у збиркама судских одлука, билтенима судске праксе врховних судова социј алистичких република и аутономних пакрајина и стручним часописима. Y примени овог института у судској пракси испољила су се низ питања као спорна, проблематична и специфична. Све то указује на потребу продубљенијег сагледавања неких питан>а у вези са овим институтом. Истакнути и други разлози дају нам повод за разматравье, овога пута, само питања правне природе судске опомене, 2. Смисао судске опомене. Природа судске опомене није посебно обрађена у законицима који je познају, па то омогућава различита мишљења о њеном карактеру. Каква je по природи судска опомена питање je које се поставља и у нашој литератури, утолико пре што je она нова мера у нашем казненом систему. Зато се и поставља питање да ли je судска опомена казна, мера безбедности, васпитна мера или неки њихов посебан дериват. Одговор на ово питање законодавпи су препустили теорији. Међутим, у теорији je о овом питању врло мало расправљано, узгред je само дотицано и врло je спорно. Потпун одговор на то питање није могуће дати ни у оквирима овога рада. Y могућности смо да обратимо пажньу само на поједина питања која тек очекују целисходнија законска решења. ОдреБивање природе судске опомене je потребно, jep није реч о формалној страни питања и не своди се само на одреВивање места ове мере у систему осталих мера, њеном имену и сл., већ треба одредити и род коме припада, а самим тим ће се одредити и њено место у систему кривичних санкција. Значајно je одредити природу једне кривичноправне мере из чета произилазе начин примене, сврха, правне последице, а може да повуче и друга дејства. Аналогно подвоВење судске опомене под неку постојећу кривичну санкдију није сигуран начин одреВивања њене правне природе. С обзиром да je о правној природи судске опомене и у иностраној и домаћој ( 5 ) литератури врло мало расправљано, покушаћемо да поједине њене елементе одредимо на основу законских одредаба које je ближе одреБују, иако смо свесни да се из тога јасно не може да види йена природа. Y одреВивању природе ове кривично-правне мере настојаћемо да схватимо интенцију законодавца и његову мотивисаност у њеном предвиђању, род, дух и сврху установе, не држећи се круто законских формулација и места ове мере у појединим кривичним законицима, jep, ако je сврстана у казне, из тога би погрешно било аутоматски изводити закључак да je реч о казни а да се пре тога не уВе у анализу конститутивних и других елемената и характеристика које су исте или различите, са казной или, пак, с неком другом крнвичноправном санкцијом, поготову што се под истим именем могу јавити врло различите мере. Y разматрању овог питања посебћо je потребно указати на природу и место судске опомене у нашем систему кривичких санкција.

(5) Y нашој литератури о правној природи судске опомене посебно расправљају: др Лэубо Бавцон: Криминалнополитични помен ин правна нарава .. . op. cit.; мр Жел>ко Хорватић, op. cit.; Стеван Слијепчевић: Положа ј и значај судске опомене у систему кривичних санкција, „Гласник Адвокатске коморе АП Војводине”, бр. 9/59.