Анали Правног факултета у Београду

418

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ншдта речено о природи ове установе, jep се и мере безбедности и васпит не мере називају „мерама”. ( 16 ) Преовлађује мишљење да je судска опомена посебна кривичноправна мера намењена пунолехним учиниоцима кривичних дела уместо казне. Ово мшпљење заступа већина писаца уцбеника из кривичног права. Они се служе законским изразом „мера” и држе се, углавном, његове систематизације, па истичу да je судска опомена специфична кривичноправна мера ( 17 ). Као посеОна кривичноправна мера судска опомена се истине и у образложењу измена и допуна Кривичног законика, датом приликом њеног увођења. Према овим мишљењима. правна природа судске опомене би се налазила измеВу казне и васпитних мера са одређеним специфичностима које je издвајају од ових двеју врста кривичних санкција у самосталну меру sui generis. Аутори који наводе да je судска опомена „специфична казнена мера" и да je у ње наглашен васпитни карактер не уврставају je ни у казне ни у васпитне мере. Y старијој, а врло ретко у савременој литератури, има мишљења, мада су данас усамљена, да je судска опомена по својој природи казна. Тако „укор несумњиво представља неку казну у пуном смислу те речи” ( 18 ). И данас се наводи да: „Кад се сагледају сви услови који су нужни за изрицање судске опомене, онда се несумњиво долази до закључка да je судска опомена казна” ( ls ). Прихватајући да и ова кривичноправна мера има појединих обележја казне и уопште кривичноправне санкције, данас се ипак категорички не тврди да je судска опомена

(те) Др Тихоыир Васиљевић, Кривично право, Општи део (скрипта) Нови Сад, 1961, стр. 306.

(17) Y уџбеницима се наводи да ~судска опомена je посебна кривична санкдија у нашем кривичном праву. Она представл>а специфичну кривичноправну меру која се изриче уместо казне затвора или новчане казне пунолстном кривичноправном учиниоцу особито лаког кривичног дела” (др А>. Јовановић, Кривично право, Општи део, Београд, 1969, стр. 277); проф. Срзентић-Стајић о овом питању у свом уцбенику расправку у посебном одел>ку (V) под насловом „Судска опомена" и сматрају je „као специфичну казнену меру. . . представл.а на j блажи вид кривичне санкцнје према пунолетном одговорном учиниоцу кривичног дела" (Кривично дело, Општи и Посебни део VI издање, Сарајево, 1970, стр. 237). Слично je и у уцбенику проф. ТаховиНа, где je наведено да се судска опомена „. . . изриче уместо казне и према томе представ.ъа замену казне" (Кривично право, Општи део, Београд, 1961, стр. 340). И проф. др Богдан ЗлатариЬ у својој књизи „Елементи југословенског кривичног права" судску опомену издваја из регистра осталих санкција и даје јој посебно место, сврставајући je у посебно поглавље „парапеналних санкција". Y склону ових санкција судској опомени даје се прво место, коју назива парапеналном мером, наглашавајући; „. . . којом се остварује такође сврха кажњавања али се не замишља као наношење зла учиниоцу" (Загреб, 1963, стр. 200). Проф. Мунда je не сматра казной већ посебном кривичноправном мером (укором) Strafbesserungsmassnahme (Einführung, Das Jugoslawische Strafgesetzbuch, Sammlung ausserredentscher Strafgesetzbücher, 6p. 54/59, стр. 26). Проф. др Фрања Бачић посебно издваја судску опомену из регистра кривичноправних санкција истичуђи: ~Може да се каже то није казна, a није ни мера безбедности, то je je дан посебан супститут казне, једна посебна кривичноправна мера, ова мера значи напуштање терена репресије" (Југословенско кривично право, II књига, Скоп je, 1961, стр. 628).

(18) Др Jypaj Кулаш, Разматрање о условној осуди, Београд, 1938, стр. 8.

(19) Др Бранко Петрић, Нека процесна шггања у вези са Новелом КЗ, Гласник бр. 12/59, стр. 12.