Анали Правног факултета у Београду

417

ПРАВКА ПРИРОДА СУДСКЕ ОПОМЕНЕ

вичног дела и позваће малолетника да се убудупе уздржи од сваког друштвено опасног дела”. Полазећи од смисла, циља, сврхе и појединих других заједничких карактеристика може се тврдити да je судака опомена по свом духу кајближа одређеним васпитним мерама и да се са њима највише подудара. Као и у васпитних мера њен циљ je морално-васпитни утицај, потпуније васпитање и укључивање у друштвену заједницу. Судска опомена треба да развија правилан однос према средини, друштвеним вредностима и раду и окренута je према будућности учиниоца као и васпитне мере, а такоВе и њена примена, као и примена васпитних мера, захтева сарадњу и ангажовање уже и шире средине, грађана, школе, породице, радних колектива, друштвених организација, штампе, радија, телевизије и др. Подударности измеЬу судске опомене предвиВене за пунолетне учиниоце кривичних дела и васпитних мера за малолетнике, не значе нити искључују постојање измеБу њих и разлика. Судска опомена се не може у потпуности поистоветити са некой од васпитних мера. Очитледно je из места судске опомене (јавног укора) у систему кривичних санкдија, да je законодавац не сматра васпитном мерой иако je посебно нагласио њен васпитни карактер. Њена природа, примена и сврха почивају на основана на којима почивају и васпитне мере, али специфичности које су својствене само њој као мери sui generis за поунолетне деликвенте повлаче одре Вену разлику измеВу ње и васпитних мера, управо уопште осталих кривичноправних санкција тако да се она јавља као посебна специфична кривичноправна мера sui generis. 4. Карактер судске опомене у нашем кривичном праву. Према месту на које je сврстана судска опомена у КЗ не може се поуздано одредити њен карактер. Питање одреВивања правне природе судске опомене препуштено je теорији. Приликом уношења судске опомене у Кривични законик, а нарочито касније у литератури и пракси, испољила су се различита мшшьеььа о томе да ли je судска опомена казна, мера безбедности, васпитна или нека својеврсна мера. а) Мишљења у литератури. Мишљења у литератури у вези са правном природом судске опомене најпре се крећу од оних ко ja уопште не одреВују карактер судске опомене, jep je сматрају некой неодреБеном мерой по свом характеру. После тврдње да ова мера није казна „одмах се може констатовати да судска опомена није ни мера безбедности, пошто није предвиБена у глави V новелираног КЗ (чл. 61—63а), а ни васпитна мера пошто није цредвиВена у чл. 69. новелираног КЗ, али се тиме не долази одмах до коначног заюьучка о характеру судске опомене”. ( 15 ) Проф. Васиљевић сматра да судска опомена није казна него једна мешовита неодреВена установа, а тиме што je Законик назива мерой није

(is) Др Бран ко Петрић, Нека процесна питања у вези са Новелом Кривичног законика, Гласник Адвокатске коморе Војводине (Н. Сад), бр. 12/59, стр. 12.