Анали Правног факултета у Београду

416

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТЛ

закључити да судска опомена нема битне характеристике казне и да није казна. б) Опомена и мере безбедности. Гренландски, чехословачки и наш кривични законик предвиђају да je судска опомена „мера”, па се из тога и из спорне правне природе судске опомене може поставити питање да ли je судска опомена одређена врста мере безбедности. Судска опомена нема карактер мера безбедности, jep се од чьих разликује по условима примене, смислу, евреи, дејству и низу других специфичных својстава. Она не обухвата никакав третман, није намењена за отклањање одреВених узрока криминалитета поремећена душевна стања, алкохолизам, наркоманпја и др., који стоје у каузалној вези са извршењем кривичног дела. Основ за увођење и примену није опасно стање пој единых учинилаца кривичних дела, него, напротив, замишљена je и примењује се код дела и учинилаца са најмањим степеном друштвене опасности. Нема за еврху чуваше и лечење учгшиоца кривичног дела као што то имају одреБене мере безбедности итд. Карактер судске опомене се не поклапа ни са једном мером безбедности, па зато нема ни основа да се сматра неком новом мером безбедности. Такав н>ен карактер не би се могао ни формално-правно- извести из њеног регулисања и места у кривичним законицима који je познају. Y оквиру мере безбедности, без сумгье, не можемо наћи место судској опомени, пошто je не можемо по својој правној природы подвести или поистоветити са неком од ових мера. Y законицима у којима се она јавља под именом јавни укор, посебно се не може подвести под неку меру безбедности, jep у овим законицима оне нису предвиВене, тако да ови законици и не познају ову врсту кривичних санкција. Зато карактер судске опомене морамо тражити у регистру крнвичноправних мера наме Iьених малолетницима или je, пак, одредити као меру sui generis. в) Опомена и васпитне мере. Судска опомена, како je обликована у савременом кривичном законодавству, по правној природи најближа je појединим кривичноправним санкцијама намењеним малолетницима. Законодавства која поред посебног начина примене и извршења кривичних санкција предвиђају и посебне кривичноправне мере за малолетнике у регистру тих мера имају меру врло сличну јавном укору, управо судској опомени. Тако нпр. чл. 63. КЗ РСФСР у систему принудних мера васпитпог карактера под тачком два предвиђа и меру „објављивања укора шш строгог укора”, а под три предвиЁа и „опомену”. Обе мере су по свом смислу и ефекту врло сличне „јавном укору” и ранијој „опомени” предвиВенима за пунолетнике. Подударагье и сличност између „јавног укора” (опомене) и појединих васпитних мера уочићемо ако смисао ове кривичноправне мере упоредимо са садржином „укора од стране суда" који je предвиБен у регистру васпитних мера (чл. 88) Кривичног законика МаВарске. Садржина ове васпитне мере je у овом Законику одреЬена у чл. 89: „Y случају укора од стране суда овај Be малолетнику изложите опасности ко je произилазе за друштво из његовог дела, изреВи ће свој прекор због учињеног кри-