Анали Правног факултета у Београду

415

ПРАВИЛ ПРИРОДА СУАСКЕ ОПОМЕНЕ

судске опомене, и који требй. да буде способаы да ту меру као такву прихвати”. ( 13 ) ПреовлаВују убедљиви разлози да судска опомена нема карактер казне. Иако судска опомена није казна, ньеном применом се настоји постиђи сврха кажњавања, или сврха примене кривичноправних санкција. Зато судска опомена поред разлика има и заједничких одлика са казной и уопште кривичноправним санкцијама и са неком мање а неком више стоје у вези. Са казной има заједничке оне карактеристике које меВусобно имају све врсте крlшичноправних санкција. Крајња сврха судске опомене јесте, као и казне, заштита друштва од криминалитета и утицај на учиниоца и његову ресоцијализацију. Примена судске опомене je условлена, поред осталог, кривичним делом и кривичном одговорношћу, изриче се по закону предвиВеном поступку и од стране суда може се, као и казна, изрећи само ако je предвиђена законом. Са њом се у име друштвене заједнице даје негативна-етичка оцена, прекор друштва за учшьено дело, па се, на одређен начин, јавла као морална опомена учиниоцу, а елеменат званичног прекора и опомињања за учшьено дело прећутно je садржан и у казни, премда je у ове кривичноправне мере тај елеменат доминантан и тиме се карактерише. Без те негативне оцене учиочевог понашања, прекора и упозорења судска опомена би изгубила свој смисао. Њена примена на један начин je и условлена претпоставком да етичка ситуација у друштву не захтева примену строжијих репресивних мера. Y духовном погледу и примена судске опомене остаје осуда иако не повлачи никакве последице. Има криваца којима и то пада теже него нека друга казна. Иако не дира у учиниочева добра и права, њено морално дејство може у многих имати већег ефекта него нека од казни. Она се и темели на друштвено-моралном дејству. О томе проф. Бавцон каже: „Са тог аспекта судска опомена несумњиво садржи неке елементе казне. Разликује се од не по томе што негативном оцењивању дела и извршиоца не следи као последица присилно задирање у вредности осуђеног, већ друга, блажа мера ко ja се одриче насила. Међутим, то не значи да извршилаи, коме je изречена судска опомена, не треба да осети ово као осуду свог дела и као прекор. Судска опомена се изриче, измеВу осталог, управо зато да извршилац осети да није добро поступио”. ( 14 ) Већина ових заједничких карактеристика судске опомене и казне јавлају се такоВе као заједничке у већине кривичноправних мера у савременом казненом систему. ЕЬихова je природа таква да се из њих не може извести заклучак да измеВу ове мере и казне нема битних разлика и да je судска опомена једна одре Вена врста казне. Напротив, судска опомена и казна разликују се у својим конститутивним елементима, евреи, последицама и другим обележјима која сачињавају њихово биће. Различита природа ових елемената на један начин детерминише и различиту природу судске опомене од природе казне. Зато можемо основано

( 13 ) Ар Душан Цотић, Дискусија на V саветовању Југословенског удружења за кривично право и криминологију, Југословенска ревија за криминологију и кривично право, бр. 3/66, стр- 382.

(14) Др Лубо Бавцон, Крнминалнополитични помеа ... ор. cit., стр. 38.