Анали Правног факултета у Београду

423

ПРАВИЛ ПРИРОДА СУДСКЕ ОПОМЕНЕ

опомена појмовно и садржински могла одредити као специфична кривич поправка мера која се може изрећи пунолетном кривичном одговорном учиниоцу кривичног дела за које je прописана казна затвора до једне године или новчана казна, а у законом одређеним случајевима, и тежа казна, која се примењује када суд потпуним упознаваньем личности учи ниоца дође до уверења да ће се и без изрицана казне остварити сврха кажнавана. Полазећи од положаја који заузима у регистру кривичних санкција, услова за примену, начина и облика те примене и других садржинских обележја, и судска опомена се по својој садржини своди, као и укор на изражавање прекора (вербалног прекоравања), од стране суда учиниоцу кривичног дела. Друштвени прекор због учшьеног кривичног дела, упућуje се с циљем да се васштгно делује на учиниоца, изврши притисак на негов морал и савест да се убудуће уздржи од таквих или сличних понашања. Она се као и васпитне мере применује уместо казне која je прописана за извршено кривично дело. Са елементом друштвеног прекора обе ове мере остварују своју социјално-етичку функцију и садржински ce највише подударају. Зато би требало у будућој ревизији Кривичног законика ближе одредити садржину судске опомене у горе реченом смислу, аналогно садржини укора, водећи при томе рачуна о спепифичностима једне и друге мере. Већина мишљења која судску опомену узимају као одређену васпитну меру темеље се на садржинској подударности измеВу ње и укора. Укором и осталим васпитним мерама потискује се репресивни карактер санкција у борби против малолетничке делинквенције, а тежиште се ставља на њихово васпитно дејство. И са судском опоменом се постелено прелази од реагована на криминалитет репресивним на нерепресивна средства, а посебно je преко н>е на један начин .. поставлен мост преко кога ће се моћи убудуће ширити начела, која важе за малолетнике на кривично право за пунолетне извршиоде кривичних дела”. ( 28 ) То je постепено проширивање процесног, пенолошког и другог третмана и мера које се примењују према малолетницима и на одређене категорије пунолетних учиниоца кривичних дела. ИзмеВу судске опомене и васпигних мера има подударности и у процедури изрицања. За изрицане судске опомене (гл. XXVI чл. 409—413) и васпигних мера (гл. XXVII чл. 414 —453) у Законику о кривичном доступ ку предвиВени су посебни поступци. Судска опомена и васпитне мере се изричу у форми решена. Према члану 446, ст. 3. ЗЕЛ je изричито предвиВено: „Веће доноси решење и кад изриче васпитну меру малолетнику. Y изреци овог решена, наводи се само која се мера изриче али се малолетник неће оглашавати кривим, за кривично дело које му се ставља на терет”. Слично je предвиВено у чл. 410, ст. 2. овог Законика у изрицану судске опомене „У изреку решена о судској опомени, поред личних пода така о оптуженом навешће се само да се оптуженом изриче судска опомена за дело које je предмет оптужбе и законски назив кривичног дела”.

(28) Ар Љубо Бавцон, Криминалнополитични помен ин правка нарава .. . op. cit. , стр. 33.