Анали Правног факултета у Београду

424

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕХА

Тако je прећутно речено да се суд и овде не изјашњава о кривици учиниоца. Није спорно да суд оптуженикову кривњу у поступку утврђује и приступа изрицању ове мере тек онда када утврди да je учинилац крнвично одговоран. Та се одговорност у разлозима решења истине, којом приликом се суд уздржава да учиниоца огласи кривим. Изгледа мало нелогично и противуречно да се у току поступка утврВује кривица ошуженог а да се у решењу о изргпдању судске опомене исти не оглашава кривим. Логичније нам се чини да утврЬивагье кривње треой. да повлачи оглашавање учиниоца кривим. То не би било у супротности са интенцијама законодавца, нити би мењало суштину решена, а поготову не би за собом повлачило било какве правке последице. Зато смо мишљења да има основа да се de lege ferenda постави питање оправданости уздржавања суда да се изјашњава о оптужениковој кривњи у изреци решена о изрицану судске опомене. Решене овде има карактер мериторне судске одлуке са којом се решава предмет оптужбе, a „овај преображај у наслову пресуђујуће судске одлуке треба схватити једном под углом изречение мера, у малолетника под углом нихове младости а у сваком случају под углом ублажавана повреде која се окривљеном наноси пресудом. Дакле, и самим насловом судске одлуке, угаре се пут неном појачаном васпитном дејству”. ( 2! >) Подударност форми у којима се изричу васпитне мере и судска опомена даље се огледа и у не строго формалним елементима. Наиме, према ст. 3, чл. 410. ЗКП речено je да: „Y образложену решена суд ће изнети којим се разлозима руководио при изрицану судске опомене”, а слично томе предвиБа чл. 446, ст. 2. овог Законика да у образложену решена којим се изриче васпитна мера треба навести „и околности које оправдавају примену изречене васпитне мере”. Другостепени суд може на жалбу тужиоца преиначити решене о судској опоиени, учиниоца огласита кривим и пресудом му изрећи казну, а према чл. 449. ЗКП другостепено веће може преиначити првостепену одлуку изрицањем теже мере малолетнику, и томе слично. Ова подударност у форми у којој се применују васпитне мере и судска опомена на један начин потпреклује њихову садржинску подударност, а код судске опомене прописиванем посебног поступка за нено изрнцане иде у прилог тврднн да je законодавац са там хтео нагласити йену специфичност. Судска опомена и васпитне мере подударају се и по свом дејству. Закоником je изричито предвиБено (чл. 50а, ст. 2) да судска опомена и васпитне мере (чл. 67, ст. 1) не повлаче никакве правке последице које може да има осуда за одре Вена крргвична дела и на одређену казну (чл. 37а. КЗ). Лице према којему je применена судска опомена иш васпитна мера сматра се неосуВиваним. Из законског регулисана ове и васпитних мера дал>е се види да су предвиВени приближно исти услови за даване података о ниховом применивану. Тако се подаци о судској опомешг могу дата само суду, јавном тужилаштву или органима унутрашних послова у вези кривнчног поступка који се води против лица коме je изречена судска опомена (чл. 89,

(Щ Ар Драгољуб Дилштријевић, Кривичпо процесно право, Београд, 1963, стр. 153.