Анали Правног факултета у Београду

432

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

средне» одлучују и да непосредно регулшпу односе самоуправним споразумима. Та права радника су нзражена нарочито у праву на организовање у основну организадију удруженог рада. Уставни амандмани су дали за право ошша који су истицали неопходност промена, али кључ решења није био у одређивању радне заједнице као субјекта нити у фаворизовању радне заједнице као скупа појединаца са одређеним правима. Но, и данас се могу чути мишљења по којима радници регу.шшу односе у удруженом раду као личне односе иако je јасно да je реч о самоуправно удруженом раду у коме се, у условима друштвене својине на средствима за рад, мора полазити од објективног и датог, и да се односи уређују слобОдно, али не као уговорни односи либералног типа у којима je могуће све. Напротив, могуће je само објективно .могуће a дозвољено само оно што je у складу са друштвеном својином и основним начелима нашег самоуправног друштва. У том смислу регулисање односа у удруженом раду мора бити у складу са интересима радничке класе. Према томе право на самоуправно аутономно регулисање односа у удруженом раду није само право које има сваки радник него je то право самоуправно удружених радника који га остварују као право у удруженом раду. То своје право радници остварују путем права на удруживање односно самоорганизовање, закључивањем самоуправног споразума. Самоуправним споразумима се не регулшпу само односи удруживања у основну организацију удруженог рада и међусобни односи радника у удруженом раду. Самоуправни споразуми имају много ширу примену јер обезбеђују интерес радничке класе као огпптедруштвени интерес. Y амандману XXIII je предвиђено да радници основних и других организација удруженог рада и интересне заједнице самоуправним споразумима усклађују међусобне интересе у удруштвеној подели рада и друштвеној репродукцији, утврђују основе и критеријуме по којима они усклађују своје посебне интересе, а са заједничким Iштересима, и утврђују међусобна права и одговорности и мере за њнхово остваривање. 11l Аа би остварили право на удруживање у основне организације удруженог рада, као основни облик удруживања, према уставном амандману XXI радници у сваком делу који представља радну целину и у којој се резултати њиховог заједничког рада могу потврднти као вредност на тржишту или у радној организацији, нмају право да се организују у основне организације удруженог рада (што je такође регулисано и новим уставом чл. 36). Конституисанье радних организација почшье одлучивањем радника о у основну организацију удруженог рада у њеном саставу (чл. 32) ( 8 ). Одлуку о организовању основне организације удруженог рада радници доносе непосредно и равноправно

(8) Закон о конституисању и упису у судскн регистар организација удруженог рада, Сл. л. СФРЈ. бр. 22/1973.