Анали Правног факултета у Београду

447

ПРИЛОЗИ

устаљеној пракси, до сада била одређена вредношћу предмета спора, радник се, скоро увек, обраћао општинском суду, који му je просторно најближи. Убудуће, он ће морати много чешће да путује да би своје право у првом степену бранно пред судом удруженог рада. 10. Y погледу месне надлежности за спор у коме радник остварује своје самоуправно право. Закон je, у нетто измењеној редакдији, цреузео одредбу чл. 59 ЗПП-а, која раднику даје избор између суда на чијем подручју друга страна има своје седиште и суда на чијем се подручју рад врши или се врпшо, односно требало да се врши (чл. 21). За друге спорове из друштвено-економских и других самоугфавних односа, предлагач нема право набора: Закон прописује, као исклучиву, само једну месну надлежност за поједине врсте тих спорова ( 5 ). Оваквим уређењем постиже се концентрација поступка код једног суда. Другим речима, онемогућује се да поједини предлагачи-учесници спорые ситуације покрену поступак пред разним судовима. Тиме се објашњава и прописивање месне надлежности од стране федерације. Изрично je предвиВено да се Законом одреБена месна надлежност не противи томе да заинтересовани субјекти, самоуправним споразумом или другим самоуправним општим актом, утврде да Be месно надлежан 6*ити неки други суд, уместо оног који je по Закону позван да спор пресуди (чл. 20. ст. 1. и 2). О могућности пророгације ништа се не говори. Изгледа да она није допуштена, јер чл. 20. исцрпно регулише месну надлежност. И. Y предмету једног граБанског спора огледа се увек супротност два посебна интереса, те je и парница заснована на двостраначком принципу. Y самоуправном спору стање у погледу интереса може бити сложеније, јер супротност може постојати измеБу више субјеката. Осим тога, за исход таквог спора друштво je више заинтересовано него за исход парнице. Отуда je по нашем мишл>ен.у, оправдано за спор из самоуправной односа напуштена тема тужилац-тужени, и уместо ње предвиБена категорија учесника, као субјекта који поступак покреВе и пред судом делује. По овом свои обележју, и по неким другим на које указујемо у даљем излагању, поступак пред судом удруженог рада ближи je традиционално схва&еном ванпарничном, него парничном поступку. Појам учесника одре Вен je најпшре: то je сваки онај ко je носилац права и дужности у односу у коме се одлучује у поступку (чл. 24). Y оквиру овог појма може се извести једна дистинкдија измеБу двеју врста. Једни учесници су они који траже заштиту самоуправљања и друштвене својине у организацији којој припадају , тачније, у којој имају право самоуправљања. Ти учесници наведени су у ст. I—4.1 —4. чл. 23. Ту спадају: радник; орган самоуправне радничке контроле и радна заједница у организацији удруженог рада, самоуправној интересној заједници и другом друштвеном правном лицу; иста таква организација, заједница и правно лице ради заштите самоуправљања и друштвене својине у другој организации, заједници односно правном лицу, у којима имају право самоуправл>ања; појединац или

(«) Месна надлежност за спорове из тач. 26. и 27. члана 18. прописана je на два места. Види чл. 20. ст. 2. тач. 1. и 6.