Анали Правног факултета у Београду

401

УЛОГА ПРАВА И ПРАВНИКА Y СИСТЕМУ САМОУП. СОЦИЈАЛИЗМА

складу са општим друштвеним, политичким и културним и правним преображајима друштва. Y почетку и дуто времена павници су се бавили тзв. изрицањем права. Они данас у нашој земли нису искључиво тумачи и примењивачи права, иако je то једна од њихових још увек значајних функција. Већ и по тој функцији, нарочито у односу на једно у знатној мери ново право, они су нешто више и значајније од обичних „техничара” и „практициста”. Правници су друштвени инжењери јер свака примена je нстовремено и акт стварања и друштвеног инженерства. Ова инжењерска и стваралачка функција долазе посебно до изражаја у новим областима активности правника. Правници су активни и неопходни учесници у процесу организована институција и делатности, а нарочито у тзв. законодавном процесу, тј. у процесу припреме, формулисања и извршења правних аката и норми. Они су ову улогу у извесном смислу увек имали и кад je била само техничка и сведена на стављање примљених и често гуЬих идеја у форме, параграфе. Y самоуправном и федеративном друштвено-политичком и уставном уређењу радикално je порасла ова стваралачка функција у мери у којој je порастао број и проширио се ниво центара одлучивања а тиме регулнсагьа и нормирагьа. Нема ни једне основне организације удруженог рада која није институција аугономног стварања норми у себи, а данас све више, и у односу са другими у складу са увођењем таквих нормативних аката као што су самоуправни споразуми и друштвени договори. То се у истој мери односи на све самоуправне оргаиизације и заједнице, као и на друштвене и политичке заједнице. И не само на њих. Тржиште правника, ако се може поновити je уобичајена и злоупотребљавана формула, није презасићено и затворено. Оно се стално отвара уколико ови многобројни и разноврсни субјекти одлучивања постану стварно то. То значи да претва,ран>е политичке државе у самоуправну аутономну друштвену заједницу проширује правке изворе и умножава правне акте и тиме позива правнике на ангажовање њиховог знања и стваралачке фантазије. При томе je потребно истаћи, да правници нису мали компјутери који дају готове одговоре на сва питања која се у друштву у оквиру права постављају a још мање су роботи које покреће једна централизована и свезнајућа државна машинерија. Без слободе мишљења засноване на знању и служегьу истини и тиме интересима социјализма и радничке класе, без права на избор најбољих алтернатива, без уношевьа свести да право није обична фотографија стварности и примена параграфа на интересе у сукобу, правници нису у стагьу да остваре ову своју нову улогу коју им поставлю самоуправни систем као историјски нови али и рационални и функционални поредак. Најзад, ви почињете правне студије кад се оне морају да реформингу и кад поједине наставне јединице, уцбеници и книге треба да теоријски изразе и обраде нове институције и принципа који уводе нови устави и статути. Све то истине нове задатке и нови значај правне науке и правника свих категорија и нивоа а тиме и студената.