Анали Правног факултета у Београду

482

АНАЛИ ПРАБНОГ ФАКУАТЕТА

тира га у „Анти-Дирингу” и каже: „Да je у једном друштву ступањ жен ске еманципације природна мера ошпте еманципације луди, друштва” ( 5 ) Социјалисти-утописти превид ели су класне основе женског питања и зато нису дали његово научно решенье. То je урадио научни социјализам. Према марксистичкој теорији, решавање „женског питања” je тесно повезано са класном борбом пролетариата за револуционарну промену света, за социјализам. Дакле, један од значајних задатака социјалистичке револуције јесте да решава и адекватно реши положај жене у породили и друштву. У „Манифесту Комунистичке партије” се каже да „само у бескласном друштву жена ће бити заштићена од поробљавања и положаја, када je она просто оруВе производње” ( 6 ). Положај жене у породили и друштву може се разматрати у светлу грађанских и марксистичких теорија. РуковоВени природним током ствари, одлучили смо се да прво разматрамо неке граВанске а затим марк снстичке теорије. ГраБанска теорија о месту жене у породили и друштву има своју еволулију. Првобитно ова теорија, третирајући породилу као „основну ћелију државе”, залатала се да жена остане код куће, jep се платила да се породила не „распадне” због женине одсутности из породиле. Породила je била носилад средстава за производњу и стожер заштите и васпитања деле. Дуто су остале виталне бужуаске теорије о потреби враћања жене дому и „традидионалним дужностима”. Након другог светског рата, нарочито у Сједињеним Америчким Државама, долази до масовног „бежања” у брак и до „експлозије” раВања, односно наталитета. Многе девојке напуштају школу. Рано се удају. Ствара се култ мајке. Пропагира се „зар домаћила није свесна своје среће; зар она не зна каква je срећа бити жена?” Постоји низ теорија о „женствености” и „мистерији” жене. „Жена je страховито потребна мужу у стварању његове каријере. Она постоји само преко свога мужа и свога детета, итд. Амерички функдионалисти X. Боумен (Н. Bowman), Т. Parsons, М. Мид (М. Mead), М. Комаровска и др., развили су теорију о „допуња вашу полова". Према водећем теоретичару функлионализма Парсонсу, „основни положа) жене јесте да буде жена свога мужа и мајка своје деле”, а према Ериксону жена je обавезна да се мане друштвених активности и да се сва посвети васпитању деле ( 7 ). Y духу теорије нефројдизма тврди се да дела, која су одвојена од своје мајке, a васпитавају се у установама, постају неуротичнија и неадаптивнија. Ова теорија сматра „да потпун развој жена може да добије само у породили са делом и мужем и да нема за жену срећније судбИне од неговања своје женствености ( 8 ). И према оснивачу содиологије Огисту Конту (Auguste Comte), муж je обавезан да ограничи своју жену само на породичне брше да би што боље вршила своје обавезе”. Према малограђанском теоретичару

(5) Ф. Еингелс: „Анти-Диринг”, „Култура”, 1955. стр. 308.

(в) К. Маркс и Ф. Енгелс, Дела, том 4, стр. 444. на руском.

(7) Е. Н. Erikson: Reflections on Womanhood. »Deedalus«. The Woman in America, voi. 93, 1964. N 2, p. 600.

(8) B. Friden: La femme mystifriée. Genève, 1964, p. 6.