Анали Правног факултета у Београду

483

ПРИЛОЗИ

социјализма и анархизма Прудону (Proudhon), „жена je ниже биће и у физичком погледу”. Своје ученье о патријархалности и статичности породице Жозеф Прудон објашњава узроцима власти мушкарца и неравноправношћу жене са мушкарцем у физичком, интелектуалном и моралном погледу. Сматра жену инструментом за оплођавање, за пасивно бнђе Мушкарац производи оплодно семе. Жена je само место за оплођавање. Овом наводном супериорношћу мушкарца Прудон оправадава да муж кажньава жену и чак да je и убије из одређених разлога. Прудон сматра да жена треба да буде искључена из свих облика политичког живота. Није много одмакао од Прудона ни савремени граВански социолог Клифорд Киркпатрик (С. Kirckpatrik). Y својој монографији „Породица као процес и институција” он ce ослања на низ биолошких фактора да би умањио способност жене у односу на мушкарце. Он се служи „аналоги] ама”. По првој аналогији додирују се положај жене и Црнаца. Према његовом мишљењу, професионалне могућности ясене и Црнаца су ограничене у снази, „релативно су ограничених биолошких квалитета”. Он настоји да утврди у жена и Црнаца атрибут „економски инфатилизам" (®). Другу аналогију чини К. Кирпатрик измеБу жена и... трговаца. Оно што се очекује од ясене je привлачност и заводл.ивост за мушкарце ( 10 ). Критикујући ове Киркпатрикове аналогије највећи совјетски социолог породице професор А. Г. Харчев каже да „заиста ни један социолог марксиста не би могао потпуније и сложеније показати бездушност и цинизам буржуаског друштва према жени од овога што je учинио благонамерни буржуаски теоретичар ...” ( и ). Предимензионираност и апсолутизација породичне атмосфере и васпитне улоге мајке темељн се на ставовима неофројдизма и на истраживањима Ане Фројд, ћерке Сигмунда Фројда која су показала да су деца, која су васпитавана у установама за децу била мање социјабилна и сигурна. Инспирисан овим ставовима Др А. Берже (A. Berger) утврђује како., наводно, друштвено васпитање потпомаже задржавање физичког, интелектуалног и социјалног развоја деце, повећава наклоност болестима и повећава смртност { п ). Он сматра да je породица незаменљива у сваком погледу и да je женино место само у породици. Према Ерику Фрому (Е. Fromm), ова апсолутизација породичног васпитања код многих грађанских теоретичара представља покушај да се превазиВе набујали буржуаски индивидуализам и отуВеност човека од човека. Породица у овом отуВеном свету представља једино уточиште, оазу мира и сигурности. То je олтар да се сакрије човек од стрела захукталог потрошачког друштва ( 13 ).

(о) С. Kirckpatrik: Family as Process and Institution, New York, 1963, p. 163

(и) C. Kirckpatrik; Family as Proces and Institution, New York, 1963. p. 163

(и) А. Г. Харчев: Брак и семя в СССР, Мысль, 1964. стр. 80.

(12) Renouveau des idées sur la famille.

(is) E. Fromm, The Sane Society, New York, 1969.