Анали Правног факултета у Београду

484

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

„Породица штити, каже амерички социолог Р. Тернер (R. Turner), али не у потпуности васпитање децс од рушилачких утицаја друштва” ( 14 ). Поред апсолутизације улоге породице у савременом друштву грађанска социолошја и његово друштво почшьу да нуде помоћ породици у подизању и васпитању деце, да би скинула са леЬа капиталистичког друштва одговорност за све облике социо-патолошког понашања. Нудећи помоћ својој породици буржуаско друштво тражи од жена-мајки да децу васпитавају у духу лојалности према капихалистичком друштву и његовом систему вредности. „Социјализација прераста у притисак у „манипулацију људима” ( 15 ). Поред овога, амерички социолог Е. М. Дивал (E. М. Duvall) назива породицу „матрицом човекове личности” ... „Само породица каже Дивал може осигурати и сачувати душевно здравље индивидуе путем интерперсоналних односа, обезбеђењем конфора и толеранције, а што недостаје сваком човеку” ( 16 ). Очигледну кризу породице у капитализму цризнају и многи буржуаски социолози. Према Д. Симпсону, у САД „ако сто хиљада мужева и очева свакодневно „дезертира” из својих породица, бфакова и око милион напуштених породица, укључивши три милиона мајки и деце налази се у врло тешком положају” ( 17 ). Криза амер!тчке породдще се различито објашњава. Према познатом америчком социологу Т. Парсонсу, распад породице условљен je ниским приходима, лопшм животним условима, лошим интерперсоналним односима, а што проистиче из неповољног професионалног положаја оца ( 18 ). Чиме буржуаски социолози објашњавају своје признавање кризе породице у савременом грађанском друштву? Они најчешће наводе другостепене факторе: развој технике, урбанизације и индустријализације, социјалну покретљивост, учешћа жена у производном раду, економску независност жене и сл. Покушавају да растућу патологију породице објасне учешћима жена у производњи и да жену прогласе главним виновником свих социјалних проблема. Лансира се теза да жена не дюже вршити три функције: жена-мајка и радница. Парсонс je утврдио да je жена обавезна да „експресивно” врши улогу у породици и да гьену активност треба ограничити само унутар породичних обавеза, у исто време муж je обавезан да врши „инструменталну” улогу и да повезује породнцу са другим социјалним институцијама и да je материјално обезбеђује осигурава ( 19 ).

(14) R. H. Turner, The Family L. Broom, Ph. Solznik, Sociology, New York, 1963. p. 360.

(is) Ю. А. Замашкин: Кризис буржуазпово индивидуализма и личности. Социологический анализ некаторых тенденции в общественной психологии, ССА, Мысль 1966, стр. 142—143.

(le) Е. М. Duvall: Family Development, New York, 1957. p. 27. (it) D. Simpsow: People in Families, New York, 1930, p. 380.

(18) T. Parsons: A sociologist view. E. Ginzberg (ed) Values and Ideals of American jouth. New York, 1961. p. 281—282.

(le) T. Parsons, R. Bales, Family Socialization and interaction process, London, 1966 p. 47.