Анали Правног факултета у Београду

485

ПРИЛОЗИ

Према В. Гуду (W. Goode), „социјална улога жене у породици je експресивна, емодионална или интегративна, ограничена оквирима породите. Отац je „инструменталки лидер”. Он je обавезан да решава проблеме који су у вези са социјалном средином социјалне и економске” С 2O ). Испитивања америчких социолога породице показала су да у породицама, где мајка обавља и „инструменталку” улогу, остварује се економска сигурност породице, али се деда не развијају у потпуне личности С 2l ). Противуречности ових теорија различито се манифестују. Године 1964. Енглескшьа Аороти Хоцкин (Dorothy Hodgkin) добила je Нобелову награду за рад из области хемије. Каже се да je енглеска влада констатовала како je то произвол „нерационалног коришћена женског ума” ( 22 ). Поводом овога дога Ваја уследила су многобројна социолошка истраживања о условима образована жена. Резултати су поражавајући. А ис ' криминација жена у погледу професионалног образована почине у најранијим годинам а живота. Од једанаесте године почине официјелни прогрес сегрегације у систему образована. Узрок ове сегрегације, између осталога, јесте и схватане да je образоване припрема за рад, а облает активности жене je само дом породица. Развој социолошке и психолошке науке, нарочито марксистичке филозофије о функцијама трансформисане породице у многоме je демантовао теорију фројдизма и неофројдизма. Пре десетак година многобројни буржуаски социолози почину да сумнају у многе поставке теорије неофројдизма о апсолутној незаменљивости породице у васпитану деце. Наводимо само неколико нстраживана: Испитиване швајцарског социолога М. Корнаца (M. Kornaz) показала су да у васпитану деце запослена мајка има већи ауторитет, благодарну финансијску независност, друштвено искуство и веће самопоуздане у себе. Запосленост жене доводи до .измене улоге у породили на плану равноправности и сарадне у различитим областима породичног живота и уманује честе расправе и свађе измеЬу мужа и жене у породици ( 23 ). Многи буржуаски социолози се питају како реално решити равноправност жене у породици и друштву путем прерасподеле улога у породили. Нстраживана енглеског социолога В. Клајна (V. Klein) о положају запослених жена у Енглеској показала су аналогае резултате С 24 ). Попут Корнаца и Клајна енглески социолог Кларк каже: „иако улога жене садржи безброј домаћих обавеза, ипак, међу тим обавезама (изузев рађана и дојена детета), нема ниједне специјално женске оба-

(20) V. Goode: The Family, Prentice Hall, 1964, p. 71.

(2i) »International Social Science journal«, voi. XIV, 1962, N. 3, p. 41.

(22) Англия, Эжеквартальный журнала о споднашней жизнь в Великой Британии,

(23) M, J. Komaz, Travail professionnel de la mère et vie familiale, Lausanne, 1964.

(24) V. Kleitn, Britans married women workers, London, 1965.