Анали Правног факултета у Београду

631

ПРЕОБРАЖАЈ УПРАВЕ И ПРОСПЕКТИВНА УПРАВА

ђутим, суверена проспективна управа би била у супротиосхи са овим новим тенденцијама демократизације управе. Све то наводи да je проф. Риверо у праву кад истине да je данас управно право у потпуној_,кризите_-с.хога подвлачи-да.у наредним годинама с обзиром на научно-техничка . средства информације који ће noставиттгроблеме који ce још увек не могу у потпуности предвидети, треба очекнвати преобраЖај јавне управе- који ће захтевати прилагоЬавање једном обновљеиом свету али ни по њему то још никако не значи да не би била подвргнута одговарајућим скупштинским органима и не Ои била подвргнута праву. ( 14 ) V. МеВутим, то никако не значи да се проспективна улога управе мора искл. учите, напротив проспективна улога јавне управе и у социјалистичком, а посебно југословенском самоуправном друштву могла би бити целисходна под условом да je подређена скупштинским органима који одређују циљеве и развој сваког друштвено-политичког система. Све интензивније учен ine граБана у одлучивању и управљању преко одговарајућих скупштинских тела, радних и друштвених организација, по правилу, би морало утврВивати правац развоја преображаја друштва и уједно повргавало управу праву и судској контроли законихости рада управе као и непрестаној друштвеној контроли. Уместо проспективно управе са далеким циљевима друштвеног преображаја, која носи собом опасност од неизвесности и непредвидљивосхи друштвеног развоја, можда би било делисходније ову проспективну улогу управе свести на разумну меру планираног преображаја и прогнозирања за један разумни и догледни период времена у коме не би долязило до жрхвовања савремених генерација за далеке будуће циљеве. VI. Тражење нових решења за одређивање улоге управе у друштву не сме бити догматско већ мора имати у виду, да зависно од степени развоја друштва и других фактора који утичу на овакав преображај, неке институције могу одговарати једном али не одговарају другом друштвено-политичком систему. У југословенском савременом друштву самоуправљање суштински није политичка догма већ политички метод управљања државом у коме би се демократија морала остваривати све потпунијим учешћем грађана у одлучивању и управљању и тако спречавати не само бирократизапију управе већ и онемогућити и стварање услова за технократију и тједно преображавати друштво у савез друштвено-политичких заједница и других самоуправних организација који ће об'езбеЬивати и самоуправно социјалистичко друштво и уједно штитити и право грађана и радних организација, односно преобразите друштво у савез социјалистичких асоцијација. По себи се разуме да и овде важи правило да би једна теорија имала могућности да из сфере снова пређе на терен стварности, није довољно да она буде теоријски заводл<ива, већ треба такође да има ослонца и у чињеницама. Ван сваке je сумње да друштвено-политички

(13) A. Hauriou, Le droit administratif de l’aléatoire, Mélanges Offerts, à M. le Doyen Louis Trotabas Libraire Générale de Droit et de jurisprudence, Paris, 1970, str. 197.

(w) Jean Rivero, Droit administratif, Dalloz, Paris, 1973, стр. 28.