Анали Правног факултета у Београду

630

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

жда je исувише смело данас тврдити да класична управа није никял имала поглед у будућност, али je исправно гледиште да савремена јавна управа поред својих класичних задатака на одреВеним подручјима своје делатности, мора имати и ново подручје своје делатности у коме би посебна пажньа била посвећена праћењу и анализирању динамичне друшхвене схварности са тежњом да се с обзироги на будући развој друштва а на основу научных доститнућа и у складу са развојем друштвених односа преображава и улога јавне управе. Нема сумње да привредно планиранье, урбанистичко планирање, планираие у области заштихе природе, у здравсхвеној и социјалној политици и у другим све новнјим обласхњма савремених друштвених по треба и задатака свакако не могу више бита задовољаване само традиционалним методима рада управе. Стога и нова улога управе у виду проспективно управе такоВе може бити корисна јер би квалификовано пружала потребив податке политичким и друштвеним факторима који у сваком друштвено-политичком систему коначно одлучују о будућем развоју друштва. Ова нова улога управе би још више подвукла њену схваралачку улогу али би тим више морала бити подвргнута поштовању начела законитости. Не сме се исклтучити да постоји опасност да би управа која би имала у виду првенствено стварање услова за далеки друштвени преображај можда запостављала своју улогу управљаиа односно обезбеВен.е циьева одреБеног друштвено-политичког система и стварање услова за задовољење свакодневних л>удских потреба, и преображавала се у инструменат технократске или бирократске хрупе која би наметнула своју власт. Нема сумње да се класична управа ja у кяпитялистичком друштву преображава jep се све више узајамно преишћу управни и економски односи. Исправно се истине да многи економски проблемы данас постају у великој мери и управни, jep како су поехали свакодневни они често постају и управни МеБутим, с разлогом се указује да je последица овакве нове тенденције развоја управе у ствари стваратъе услова за раБање технократиДе jep сложеност проблема захтева специјалисте стручтьаке кбји лаицима лако намећу своје одлуке jep je њима тешко да дискутују о одлукама стручњака. Тако се постелено развија технократија. ( u ) То je уједно и опасност од проспективне управе која не би бита подреВена скупштинским органима ни подвргнута праву. Стога, ако гледамо стварност онакву каква јесте, таква проспективна управа у којој би врхунски стручхьаци, суверено одреВивали правде развоја друштва не може бити решење за реформу државе и н>ене управе било ког друштвено-политичког система. С друге стране, општа je тежња да се ауторитатнвна управа све више преображава у управу у којој странке capaßyjy са управрм а не да управа буде искључиво ауторитатнвна и нареВује. Посебно ову нову тенденцију наговешташају проф. Ж. Ртшеро ( ,2 ) и проф. A. Орју ( 13 ). Me-

tu) Francis-Paul Benoit, Le droit Administratif Français, Dalloz, Paris, 1968, erp. 9—lo.

(12) J. Rivero, A propos des metarmophose de l'administration d'aujourd'hui, Melanges offerts à Rene Savatier, Paris, Dalloz 1965, cxp. 821—833.