Анали Правног факултета у Београду

ГЛАВНИ ЧИНИОЦИ У СТВАРАЊУ СРПСКЕ БУРЖОАСКЕ ДРЖАВЕ

Y проучавању историјских околыосты које су утицале на стварање српске државе на почетку XIX века, могу се уочити, углавном, три основна чинноца: 1) Успех Срба у борби против Турске кад ie створен и друштвеliu супстрат Србије као политичке заједнице, 2) промене у обносима својине и рааюделе и друштвеној структури становништва пре и после укидан>а феудализма и, 3) унутрашњи класни сукоби из којих je произишла српска национална држава одреВеног буржоаског типа. I У спеси Срба у првом у станку (1804 —1813) стварањс самосталне бршсаве на ослобоћеној територији и, захим, Букурешки уговор (1812), закључен између Русије и Турске, чијом je VIII-ом тачком Србији загарантована унутраштьа аутономија, обезбедили су им одлучујуће политичке позиције у даљој борби за независност. Мада су Турци 1813. поново окупирали Србију, на основу тада стечених позиција и другог устанка уведена je 1815. и мешовита турско-српска управа споразумом између београдског везира и кнеза Милоша Обреновиђа. Под том управом (измеВу 1815 —1830), припремљени су, уз бржи развој тргсвине, и неон ходни политички услови за успостављање и самосталне националне власти по доношењу Хатишерифа о аутномији 1830. и припајања Србији шест нахија, 1833, које су ослобођене у првом устанку, а нису ушле у кьене оквире 1815. године. II Промене у обносима својине и друштвеној структури становништва настајале су уклањањем феудалне економске основе на којој je избила буржоаско-демократска револуција, хсао и са стварањем капиталистичке приватне својине захвататьем, од стране народа и старешина, и у наслеВену колекхивну општинску и кнежинску заједничку земљу. Jep, имовинске разлике међу Србима у Београдском пашалику биле су незнатне пред устанке због архаичне привреде условљене вишевековном турском војно-феудалном владавином екстензивног полу-номадског