Анали Правног факултета у Београду

y општој организацији власти. Jep, односи су се толико умножили, разгранали и компликовали да су превазилазили њихове гфедустаничке компентенције и могућности успешне интервенције у својству самоуправних органа уз помоћ обичајног права. Y даљем развоју, само je централизована државна власт, уз ригорозну принуду, могла да усмери развој друштва, са новим односима својине и класном структуром српског становништва, ка оним токовима који су одреВенн револуцијом од 1804. године. Међутим, централизацију власти после другог устанка, одређују и нетто друкчије политичке околности у односу на оне из првог устанка. Кнез Милош, и други кнезови и кметови, принуђени су да се боре за учвршћивање својих позиција уз присуство турских органа. Подржавани у томе од народа, све више потискују Турке са њихових дотадањих функција и намећу се и њима и народу као главна власт у пашалуку. Y овом другом случају, у међусобној повезаности економских и политичких интереса, добар део старешина поста] е ослонац кнезу Милошу у његовим тежњама за преузимање целокупне власти. Захваљујући тој повезаности и повлаченьу Турака услед опште несигурности за њих при мешовитој српско-турској управи и уз чшьеницу да je Србији Букурешким уговором загарантована аутономија сви се органи (општински кметови, кнежински и нахијски кнезови) више не бирају од народа, већ постављају deкретима. Истовремено се и noòpehyjy врховном кнезу и контролшиу по наметнутом хијерархијском реду као у првом устанку. 111 Промене у односима својине и у управљању пашалуком и разрешение читавог атлета наслеђених друштвено-економских ситуадија нису извршени без потреса. Отпори политички пробуђеног народа централизму, двоструким порезима (за турске и српске органе после другог устанка), безобзирном отимању заједничке земље, монополисању спољне трговине од стране кнеза Милоша и његових ортака, кулучењу и терору локалних органа са којима су убирали порез од народа, тј. историјски утврЬеним средствами стварања капитала у почетно ј фаза развода капитализма, јављали су се у свим средпнама. И они који су се богатили и уз помоћ власти и који су имали истакнуте положаје у друштву, склапали су завере и подизали су буне. Jep, поред борбе за већу власт, која у заосталим друштвено-економским условима служи као главна полуга у богаћењу, стечена имовина није била и правно загарантована сваки час je могла да промени власника. Уз миграције и досељавања, који су ударали на границе општина и приватних поседа, и кнез Милош je одузимао земл>у појединцима, из личних мотива и интереса, сумњичећи оне који су му сметали, и чија je имања хтео да присвоји да су „радили против правитељства”. На сличая начин поступали су и други из његове непосредне околине. Врхунац отпора начину управљања киезова и експлоатацији сел>ака представљала je Бакова буыа од 1825. године. Зато je, после доношења Хатишерифа 1830. и 1933. г. којима су одреЬени политички статуте и границе аутономне Србије као и монархијски облик владавине, доде-

639

ГЛАВНЫ ЧИНЙОЦИ Y СТВАРАЊУ СРПСКЕ бУрЖоаске дрЖавё