Анали Правног факултета у Београду

ГЛОСЕ УЗ JEДНУ HOBУ CTУДИЈУ О ОСМАНСКОМ КРИВИЧНОМ ПPABУ

Недавно je изашла досад вјероватно најзначајнија студија о османском Кривичном праву С 1 ), чији je аутор Уриел Хејд, рано преминули (1968. г.) професор историје муслиманских народа на Хебрејском универзитету у Јерусалему. Хејд je спадао међу ријетке османисте који су се прехежно бlавиди проучавањем права османске и других исламсхсих држава. Посљедњих десетак година свог живота Хејд je, углавном, истра живао историју османског кривичног права. Из тих истраживања прона ђен je у његовој заоставштини рукопис оппшрне студије о развитку османског кривичног права од средине 15. до краја 18. стољећа. Објављивањем овог рукописа у издању Оксфордског уннверзитета и у редакцији проф. В. Л. Менажа (Ménage), широка научна јавност je добила могућност да се упозна са значајним истраживачким доприносом Y. Хејда на једном пољу које je досад мало проучавано. Y југословенским земљама у којима je османско право било у непосредној примјени, његово проучавање се углавном своди на описивање извора, ( 2 ) док je садржина појединих грана тога права по правилу ријетко обрађивана. Једини изузетак у том погледу представља донекле шеријатско насљедно вакуфско породично право чија je дуготрајна примјена у пракси захтијевала одговарајућу литерарну обраду ( 3 ). Насупрот томе, литература о османском кривичном праву je прилично оскудна. Колико сам могао утврдити досад су у нас објављена само три кратка рада који се непосредно односе на османско кривично право. Професор Мехмед Беговић je у два маха писао о елементима босанског и српског средњовјековног кривичног права у османским законима ( 4 ). Недавно je др

(i) Uriel Heyd, Studies in Old Ottoman Criminal Law, Лондон 1973, XXXII + 340.

(2) Веома инструктиван преглед извора османског права дао je Мехмед Беговић у раду, Извори турског права од XIV до XIX века, Историјски часопис, XVI — XVII, Београд 1970, 45—54.

(з) Y овој области већ стандардпа дјела су: Абдушх Бушатлић, Породично и нас/ъедно право муслимана, Сарајево 1926. 192: Мехмед Али Перимовик, о вакуфу (Шеријатско вакуфско право), Сарајево 1935, 62; Мехмед Бегоаић, Шеријатско бранно право, Београд 1936, IV + 148; Абдулах ШкаљиН, Шерија.тско насљедно право, Сарајево 1941, 116; Алија Силајџић, Тестамент у шеријатском праву, Сарајево 1941, 136.

(4) Прво у раду, Трагови Harnet средњовековног права у турским правним споменииима, Историски часопис Историског института С.А.Н., 111, Београд 1952, 67 — 84; а затим у чланку, Трагови нашег средњовековног права у турским законским споменицима, Историски часопис Историског института САН, VI, Београд 1956, I — ll.