Анали Правног факултета у Београду

694

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

збеди да се постави и осхварн систем вредности нашег социјалистичког самоуправног друштва. За остваривање овога захтева наш уставни систем од 1974. године даје свим члановима друштва велике могућности. Jep, делегатски систем конституисања политичке организације друштва и децентрализације законодавне функције значајне су претпоставке за демократизацију политичког система. Са становишта остваривања и заштите права на неповредивост личног живота, а и других личних, политичких и социјалних права и слобода човека и грабанина важна je не само садржина самоуправштх аката, закона и законика који регулшпу материјално и процесно кривично, грађанско и управно право, породично, ауторско, наследно. И појединачни акти којима се реализује садржина наведених општих нормн имају посебан значај. Њихова форлга je знатно утицала на измену класичне управне и судске функције тако да je веома значајно за остваривагье уставности и законитости, да се што прецизније правнотехнички изрази систем вредности југословенског друштва. Како je речено, политички документи јасно су поставили скалу вредности на којој су положај и улога човека и радничке класе као основне друштвене снаге постав.ьени на највише место. Друштвене науке у нас дале су значајан допринос теоријском разјапгњењу основних поставки научног социјализма о положају радничке класе и човека, државе и партија у политичном систему социјализма. Како констатују многи научници, правка наука je релативно мало пажње посветила изучавању положаја и улоге човека у друштву. Резултати правке науке значајни су за развој правке технике и зато правна наука у нас може много да допринесе изградњи правног система, погогово у овом тренутку. Упоредноиравна изучавања могу много да помогну, мада не могу да се копирају правнотехничка решена ма којег правног института из стварног права. За развој нашег правног система уопште, а посебно приликом доношена аката материјалног и процесног права чијим одредбама треба да се одреди садржина и обезбеди заштите права на неповредивост личног живота, значајно je одређење значења појмова и термина лични, односно приватни, као и јавни, друштвени, општи, заједнички. Тако на пример у Уставу СФРЈ од 1974. године термин лични појавл>ује се као атрибут уз различите имешще, тако да има различнта значења: /Шчни живот (чл. 176), лична потреба (чланови 13, 61, 67), лични доходах (члаиови 14, 164), лични допринос (чл. 20), лични рад (чланови 64, 68), дани односи (чл. 221), лично изјашњавање (чланови S 9, 98, 118), лични интерес (чл. 51), као и лично одговоран (чл. 108) итд. Поред овога појма неопходно je прецизирати значења појмова друштвени (интерес, потреба, значај), заједнички (потреба, интерес, циъ), општи (интерес, цил>, задатак, употреба), јавни (изражавање, функција, иступање, морал, расправљаше, информисање). Предмет посебног разматрања треба да буде садржина и терминологија одредбе устава социјалистичких република и покрајина којима je регулисан положај и улога човека у друштву. Анализа њихове садржине