Анали Правног факултета у Београду

693

ЧЛАН 176. УСТАВА СФРЈ ОД 1974. ГОДИНЕ

ђености идејнополитичких ставова о положају и улози човека у друштву социјализма, неспорно je да су у досадашњем уставноправном развитку Југославије афирмисани основни хуманистички и демократски пришщпи научног социјализма. Према томе, идејнополитички не може бити спорно да лични живот човека представља посебан предмет уставноправне заштите, односно да je право на неповредивост личног живота основно лично право човека и грађанина у правном систему Југославије. 2. Са правнотехннчког становишта третман права на неповредивост личног живота као посебног права, основног личног права човека и граВанина, посебно je значајан. Тер, ако je уставом право на неповредивост личног живота одреВено као основно лично право, ояда садржина овог права обавезује законодавне органе да одредбама општих правних норми обезбеде неповредивост и заштиту личног живота човека и грађанина. Устав од 1974. године законодавну функцију одредио je на један нов начин, и у формалном, и у материјалном смислу. Бројни субјекти доносиоци општих правних норми; Савезна скупштина, скупштине социјалистичких република, покрајина и општина, скупштине интересних и месних заједнида, зборови радних људи и органи самоуправљања у основним организацијама удруженог рада приступили су на основу устава доношењу бројних општих аката. Продес стварања самоуправног права који je и за правку науку посебно интересантан предмет изучавања постао je неодвојив елемент законодавне функдије у материјалном смислу. Садржина општих норми донесених од Савезне и скупштина република и покрајина може се сазнати анализом садржине самоуправних споразума, друштвених договора, статута и низа других општих аката самоуправних организација и заједннца. Имајући у виду уставна овлашћења синдикалних и других друштвено-политичких организација у законодавној функцији мора се нагласити значај правнотехничких елемепата који треба да омогуће, с једне стране, улогу бројних субјеката у стварању самоуправног права и, с друге стране, потребно ј единство самоуправног поретка у друштвеној заједници као целини. Право на неповредивост личног живота као и низ других личних, политичких, социјалннх слобода, права и дужности човека и грађанина предвиђених уставом Федерације, републике и покрајина остварује се и заштићује садржином општих аката бројних самоуправних организација и заједница. Не само садржина општих него и садржина појединачних аката бројних самоуправних субјеката треба да обезбеди и заштити неповредивост личног живота. Поступай одлучивања: о пријему на радио место, или у чланство политичке организације, о додели стана, о смештају детета у јасле и обданиште, о начину оглашавања смрти, рођења, венчања, о одговорности Вака, оптуженог, члана СК, о начину стицања имовине, о подизању мостова, хидроцентрала, фабрика, о износима личних доходака, о репертоару позоришта, биоскопа, о условима уписа на школе и факултеге итд., итд., и садржина општих и појединачних аката којима се регулишу ова различита и бројна питања живота човека и друштва, треба да обе-