Анали Правног факултета у Београду

692

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

деце, факхичких брачних односа који нису правно „признати”. Смясао и садржај правних норми којима се регулишу односи у овим различитим зај едницама браку, породшщ, фактичкој и правној и др. израз je основне идеје о сложености човека као личности које наше право признаје и регулише водећи рачуна да „Слободе и права човека и граВанина ограничени су само једнаким слободама и правима других и уставом утврБеним инхересима социј алистичке заједнице.” (члан 153, став 2. Устава СФРЈ од 1974). 5. На заклучак да je правом на неповредивост личног живота обухваћено и право на неповредивост породичног живота упућује и сама формулација става 1. члана 176. Хезичко и логично тумачење указује да je значење неповредивости интегритета људске личности идентично са значењем неповредивост личног живота. Хер, систематским тумачењем може се утврдити да неповредивост личног живота има значење које поред неповредивости породичног живота обухвата неповредивост других права личности, која поред неповредивости брачног живота треба да обухвате низ других односа у којима треба да oуде обезбеБена заштита права на неповредивост личног живота, односно, неповредивост интегритета људске личности. Може се рећи да поред породичног живота формулацијом „друга права личности” скреће се пажња на односе не само из области „приватног” већ и области јавног права који су једним делом обухваћени класичним личним правима које предвиВа Устав од 1974. и која су била садржана и у Уставу од 1963. и у Уставу од 1964. године. 11. Идејнополитичке и правнотехничке претпоставке које одреbyjy право на неповредивост личног живота као основно лично право човека и грађанина. 1. Неспорно je да je join у Уставу СФРЈ од 1963. год. изричито наглашена основна идејнополитичка поставка о положају и улози човека у друштву одредбом: „Слободе и права човека и граВанина неотуВиви су део и израз соиијалистичких и демократских односа заштићених овим уставом у којима се човек ослобаВа од сваке експшатације и самовоље и личним и удруженим радом ствара услове за свестрани развитак и слободно изражавање и заштиту своје личности и за остваривање људског достојанства.” Садржином ове као и одредбн Основних начела изражене су основне поставке политичког програма развоја социјализма у југословенском друштву садржане у документами VI конгреса КПЈ (1952), VII конгреса CKJ (1958). Устав од 1963. год. као и документа VIII (1964) и IX конгреса CKJ (1969) афирмишу поставке научног социјализма о власти радничке класе, дезалијенацији човека и суштинским променама функције државе у социјализму. Може се рећи да je развој уставности у Хугославији један од основних показатеља идејнополитичких кретања у нашем друштву. Анализа садржине основних појШтичких докумената значајних за одређење и усмеравање социјалистичког развитка југословенског друштва неопозиво показује да су власт радничке класс, слободе и права човека и граВанина синоними самоуправно демократије и основ уставности и законитосхи правног поретка. Без обзира на неке недограђености и неускла-