Анали Правног факултета у Београду

545

ТРИДЁСЕТ ГОДИНА ПОСЛЕ ЈАЛТЕ

Споразум о Немачкој, али он никад није остварен. „Наша je непоколебљива намера”, констатује се у изјави Рузвелта, Черчила и Сталина о резултатима Јалтске конференције „да уништимо немачки милитаризам... да разорило и растуримо све немачке оружане снаге... да уклонимо или уништимо сва немачка војна постројења, да уништимо или ставимо под надзор сву немачку индустрију. .. да подвргаемо све ратне злочинце праведној и брзој казни и изнудимо репарације у натури за уннштења извршена од стране Немачке:.” ( 16 ) МеВутим, распадом војног савеза Савезници из основа мењају своју политику у односу на Немачку, Умесхо заједничке политике, Немачка се дели на две засебне државе и уклучује у Источни, односно Западни блок Варшавски и Северо-атлантски пакт и постаје један од најзначајнијих војних чинилаца у једном или другом блоку. „Ми смо дошли на Кримску конференцију” констатује се у истом документу, „решени да отклонимо наша размимоилажења у погледу Полоске”. ( 17 ) Сва три државника показала су изузетан интерес за ову земљу, полазећи са различитих позиција. По речима Черчила, за Велику Британију Полска представља питање њене части, јер je његова земла утиля у друти светски рат због Полске. По речима Сталина, за СССР „Полоса није толико проблем части, него проблем безбедности питање живота и смрхи за Совјетски Савез.” ( 1в ) Није реч само о околности што се Полска граничи са СССР-ом, Сталин je подвукао да je у историји Полска увек била коридор за напад на његову землу. Само у последгье три деценије Немди су два пута прегазили Полску да би напали СССР. По схватању Сталина, Полска не може бити заштићена механички, прокламацијама, него само сопственим снагама на унутраппьем плану, а спола снагом СССР-a. Сталин се оштро супротставио Черчиловом предлогу да се на самој конференцији сачини листа будуће привремене полске владе, па je с тим у вези додао: „Многи ме називају диктатором, указују да ннсам демократа; ипак, у мени je доволно демократског осећања за то да се не може саставити полска влада без питања полака” ( 1а ). Једно од најтежих питања било je питање полских граница. После дуге и мучне дискусије на Јалти je постигнут споразум само у погледу источне границе, која треба да иде Керзоновом линијом, а о западној граници дистутовало се касније у Потстаму. Проблем Полске није дефинитивно скинут са дневног реда на Јалти, али je и ту Сталин однео пуну победу. Y завршном коминикеу, не помињући ни полски покрет отпора, ни борбу полског народа констатује се: „У Полској je створено једно ново стање као последица њеног потпуног ослобођења од стране Црвене армије” ( 20 ) Сталин je био изванредан познавалан историје, али и тежак саговорник, спреман увек да одговори истом мером. На инсинуације око Немачко-совјетског

(16) Ујед. Нац., Збирка докумената, стр. 47.

(17) Ibid,crp. 49.

(18) Межд. жизњ . . . 6/1965, стр. 159.

(19) Ibid, стр. 159—160.

(20) Ујед. Нац. Збирка док. . . стр. 49.