Анали Правног факултета у Београду

728

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

њење ових услова састојала се у потпуном или делимичном лшпавању наследное права и права располагања својом имовином. Y савременом упоредном праву такве обавезе нигде не постоје. Планирање породице и раВање деце није правна обавеза, него je то ствар појединаца, породица а често и саме глобалне друштвене стратегије у планирању свих сегмената друштвеног развоја, а самим тим и популадионе политике. Многа друштва, так, посредно утичу на обим наталитета разним мерама. као штб~~су: порез тГнежење И на Орачне другове Оез деце, прогресивна скала дечјег додатка, разне новчане гГlЈ^игlвпанр~ ттррсТШЏтје у корист родитеља и деце, пореске и друге олакшице, изградња мреже установа - за децу, итд. МеВутим, све ове интервенције државе излазе из оквира породичног права, па, углавном, и права уопште. Дакле, за разлику од ранијих периода лгудске историје, када je планирање породице представляло и елемент правые принуде, данас се оно спроводи caсвим другим методама тако да се сама правна норма налази на периферии друштвене акције у овој области. Па прво место избијају друштвени, васпнтно-образовни, медицински; економски и демографски аспекти. Са овог другог становишта појам „планирање породице” такође има своју предисторију и исторнју. Сви социјални мислиоци могм би се поделиги у две трупе, када je реч о овом пптању: једни су били за „државни” брак иза контролу друштва над биолошком репродукцијом (Платон, Кампанела, Мор и др.), док су друга били за потпуну слободу брака, за слободу у одређивању потомства или у уздржавању од рађања деце Први je, меБутим, Томас Малтус директно скренуо пажњу на извесне дис пропорције измеВу биолошке и економске репродукције друштва. Али тај први захтев за планирање породице и није био захтев за слободно планирање породице, већ за принудно ограничење раћања деце. Малтус je у ствари предлагао укидање слободног родитељства на штету сиромашних слојева друштва да због „прекомерног раВања” не Он увећавали „друштвену беду”. То je, у ствари, био класни захтев буржоазије у периоду првобитне акумулације капитала и лнбералног капитализма. Y новијем периоду, тзв. државног и финансијског кашггализма, реакционарну и нехуману Малтусову теорију, заменио je „модернизовани” правац познат под назнвом „неомалтузијанизам". Он проглашава идеју да треба раБати само жељену децу, тј. ону децу коју родители желе и којој ће они омогућити срећно детшьство. Иако je овај захтев шири и хуманији од Малтусове теорије, он није ни издалека довољан. Найме, он првенствено има у виду медицински аспект (контрацепција, стерилиза ција, кастрација, абортус), а делимшшо и васпнтно-образовни (утицај друштвене пропаганде да ce раВају само жељена деца) али не и содијални, економски, демографски, правый и друге аспекте. Нарочито je неомалтузијанизам равнодушан према класној садржини захтева за слободним родитељством. И управо je у пракси допило до социолошкн сасвим непожељне ситуације; имућни друштвени слојеви пре свих прихватају захтев за планирање породице, схватајући га као захтев за ограничена броја раБања деце, док сиромашни слојеви остају дуто по страни од ове друштвене акције и настављају са непланпраним раВањем „нежељене” деце. Слично je и са развијеним и неразвијеним земл>ама односно