Анали Правног факултета у Београду

729

ПОРОДИЧНО ПРАВО И ПЛАНИРАЊЕ ПОРОДИЦЕ

регионима: у развнјеним депопулација je очигледна, y неразвијеним снажна демографска експлознја се наставља. Због свега тога, захтев за планирање породице у нашем друштву треба да садржи две компоненте. To je, прво, основно индивидуално /ъудско право сваког појединца и свих породица да одрећују број деце и ьременски размак измеЬу nopohaja; то je, друга, део, нераздвојни елемент опште развојне стратегије самоуправног социјалистинког друштва. Тежиште у нашем друштву треба да буде на обезбеЬеььу друштвених услова за слободно планирање породице. Слободног родитељства нема и не може га бити, ако je оно првенствено одређено нуждом, бедом, сиромаштвом, друштвеним и класним разликама иако није створен друштвени амбијент који би сваком омогућио алтернативно решење. Y одсуству друштвеног усмеравања и у одсуству могуГшости оптирања, нема правот планнрања породице. Према томе, идеја о планнрању породице укључује у себе два елемента: индивидуални и друштвени. Када оба ова захтева буду подмирена и усклађена, планирање породице постаће у пуном марксистичком синоду речи, слободно планирање броја деце и временског разнака измёБу њиховог рађања. Битна разлика између неомалтузијанизма и марксизма јесте у инсистирању марксиста на револуционарном преображају друштвене структуре и укидању класних узрока беде и пренасељености. Y нашем самоуправном друштву укључује се и нова, активна самоуправна компонента, која се састоји у настојањима да се ундине и превазиће разлшса измећу индивидуалног и друштвен.ог интереса путем непосредног одлучивања радника, радних људи и граЬана о свим питањима од виталног зиачаја за њихову егзистенцију. Да заюъучимо: под планирагьем породице подразумевамо, прво, основно право родитеља да слободно и одговорно одлучују о томе гсада he и колика деце имати, друго, стварање објекгивних друштвених претгюставки (социјалних, економских, васпитно-образовних, медицинских, демографских, правних и др.) за остваривање у пракси овоъ људског права и треће, активирање и непосредно укључивање свих заинтересоваиих граЬана и родитеља у стварању друштвене политике и њеном спровоЂењу у области планирања породице. СЗ- Отита оријентација позитивног породичног права у Југославији према Iгланирању породице Начелно говорећи, правки систем једне земље може имати троструки однос према планирању породице; он може бити позитивно усмерен, он може бити дестимулативан и негативно одреЪен и он може бити неутралан. Сличио je и са породичним правом. Иознато je да je ова правна облает само један део огромне правые надградње над друштвеним односима и зато je њен утицај на целокупну друштвену политику планирања породице релативно скроман. Очигледно je да ни сам правни систем у целини није одлучујући чинилац у овој глобалној друштвеној политици,