Анали Правног факултета у Београду

730

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

већ да су то, у првом реду, економски, класни, социјални, васпитни, образовни и медицински фактори. Ипак, право може у већој или мањој мери бити, или кочница, или подстрекач друштвене акције, зависно од тога какве и чије интересе оно штити. Својом општом оријеитацијом породично право у Југославији у основа изражава демократске и хумане идеје о породици, о браку и односима родитеља и деце. Старателско право, као део породичног права и као елемент содијалне заштите породице, такоЬе садржи врло напредне одредбе о правној заштити лица која нису у стању да се сама старају о својој личности, о својим правима и о својој имовини. Неке од ових идеја изражене су и у самом Уставу СФРЈ и у уставима социјалистичких република, односно покрајина. Позната су уставна начела из области породичног права: о друштвеној заштити породице (чл. 190, ст. 1. Устава СФРЈ); о слободном пристанку за заклучење брака (чл. 190, ст. 2); о правима и дужностима родитела према деци и о обавези деце да се старају о родитељима којима je ово старање потребно (ст. 3, чл. 190); о изједначењу деце рођене ван Орака са децом рођеном у браку (ст. 4, чл. 190); о посебној заштити мајке и детета (чл. ISB, ст. 1); о посебној заштити лица под старателством (чл. 18S, ст. 2) и најзад, о томе да je лудско право да слободно одлучује о планнрању породице и да ово право може бити ограничено само из здравствених разлога (чл. 191, ст. 1. и 2. Устава СФРЈ). На основу ових уставних начела која су тековина социјалистичке револуције и која су у највећој мери била записана й у првом Уставу од 1946. године породично право je у четнри позната закона (о браку, о односима родитеља и деце, о усвојењу и о старателству) и у неколико допунских републичких закона, до краја разрадило уставну концепцију о демократској, социјалистичкој породици у нашем друштву. Базични елементи демократске породице јесу: равноправност између брачшк; другова у свим областима личним и имовинским, равноправност родитела према деци, награда према раду (у стицању заједничке имовнне), солидарное! и узајамност (издржавање између брачних другова, између родители и деце, узајамно помагатье, нравна заштита, заступање), слобода у изберу рада и занимања, посебна друштвена заштита мајке и детета, као и лица под старателством, друштвена помоћ и надзор над вршењем родителског права, итд. Једном речју, својом општом оријентацијом породично право je створило готово све правке претпоставке за слободно родительство, jep je правно инаугурисало модел отворене, слободне демократске лудске заједнице у којој родители могу, без државне или било које друге опресије, слобЬдно одлучивати и о свои потомству. Може се, ипак, поставити питање; да ли je то све што je породично право могло учинити и да ли je то доволно? Иако високо ценимо врхунске демократске домете нашег породичног права, сматрамо да то није све и да то није доволно. Наиме, могла би се данас, управо поводом реформе породичног права која je у току или je довршена у социјалистичким републикама односно покрајинама, поставити и многа стара а и нова питана. Нека од ньих могла би се нзразити само у виду алтерна-