Анали Правног факултета у Београду

731

ПОРОДИЧНО ПРАВО И ПЛАНИРАЊЕ ПОРОДИЦЕ

тива и дилема, а нека као категоричан захтев за реформой неких установа породичног права. Ако имамо у виду три елемента дефиниције појма „планирање породице” инОивидуални, друштвени и самоуправны који je дат под I овога рада могла би се поставите следећа питања или дата следеће гшимелбе: I.lя^мвцдуаушя~кадотонёш^ а) изражена као, „основно људско право'' на слобс^дцои одговорно планирање породице, у највећој мери je заштићена нормама нашег позитивног породичног права, из разлога које смо на'пред навели. Ипак, и овде има доста могућности за иновацијама. Оне се могу кретати у два правда: а) преузимагье из Устава и детаљнија разрада, са становишта самог породичног права, одредаба о планирању породице, као једног од основних породичннх права, јер таква одредба сада не постоји; б) ревизија и реформа неких установа породичног права које данас представљају извесну сметњу у политици планирања породице, као што су: неке одредбе о закључењу а нарочито о разводу брака, реформа одредаба о утврђивању очинства, о усвојењу, увођење установе храњенипгща, утврђивање правних деј става вештачког оплођивања, итд. 42} A Угзражена у идеји да тежиште треба ставите на обезбеђење објективних друштвених претпоставки за истинско слободно планирање породице, заступљена je у породичном праву у оној мери у којој норме породичног права обезбеђују друштвену интервенцију у породичне односе. Познато je да ова правна облает претежно уређује унутрашње породичне односе. Посебно je значајна чињеница да природа демократске породице искључује претерано државно мешање у ове односе да би се обезбедила породична „аутономија” и њена „интима”. Међутим, норме породичног права имају за задатак да у одређеној мери обезбеде и уставно начело о друштвеној заштити породице. Ову функдију друштво обезбеђује путем органа старатељства и правосудных органа, нарочито суда. И управо, овде би се могле ставите извесне примедбе: а) Породично право претежно декларшие одреЬена права, али их у недовољно ј мери заштићује, тако да цео систем није довољно ефикасан и успещан; . б) Породично ;:р««с>'-бар до сада, није било регулисано потпуним Кодексом о породици због чега одредбе о породици као целини у нашем правном систему готово и не постоје, поготову не постоје у породичном законодавству. Представе о породици извлаче се посредно из ньених делова: брака, односа родитеља и деце, усвојења и др. Ако не постоје одредбе о породили, тешко je замислити да се може захтевати да се унесу одредбе о планирању породице и да се предвиде неке друштвене претпоставке за остваривање планирања породице. в) Основни je, управо, недостатак породичноправног система што још увек није у довољној мери обезбедио подруштвљење државне интервенције у породичне односе и хуманизацију поступка за остварење појединих права. Истина, у неким републикама функцију органа старатељства преузели су центри за социјални рад, али то још увек није ни нзблиза довољно. Y остваривању многих права (издржавања, утврђнвања очннства, развода брака са дедом, итд.), брачни другови односно роди-