Анали Правног факултета у Београду

732

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛ TETA

гељи су препуштени сами себи. Судски поступак je парнични и конградикторни, са завађеннм странкама и без дово.ьно стручног познавања свих елемената сложених породичних односа, уместо да у сам поступак буду више интегрисани спедијалисти за пој едина питања: социјални радпици, педагози, психолози, психијатри, лекари и др. 3. Самоуправна компонента у планирању породице најмање долази до изражаја у породичном праву, јер норме ове гране права претежно односно готово искључиво упућују на државно, судско и управно уређење породичних односа. То je и значајан недостахак породичноправног система. Постоје већ сада значајне могућности за увооење и npimeny ново/ начала о повезивању породице са самоуправным установама нашег друштва. Y социјалистичким републикама односно покрајинама које ce буду определиле за потпуни Кодекс о породици, уместо парцијалних измена, пружиће се и велика шанса да се у систем породичног права интериоризују и правила о самоуправном псвезивању породице и друштва. На то становиште стала je делимичио и бивша Комисија за кодификацију породичног права Савезне скупштине, предлажући као једно од основних и ово начело. Тиме би и уставно начело о планирању породице дошло много више до изражаја. Устинове породичног права ко je отежавају планирање nopoüuue Детаљна анализа свих установи породичног права које отежавају или чак и спречавају планирање породице, није могућа у овом кратком приказу. Задовољићемо се зато да само укратко наведемо неколико најзначајнијих питања: 1. У којој мери ригорозно одвајање брака и трајне ванбрачне заједнице негативно утиче на слободно родитељство? Познато je да само брак пружа пуну правку сигурност жени, а делимичио и децн и да та чшьеница негативно опредељује ванбрачне другове у слободном одлучиваньу у погледу планирања породице. Све до уставних реформи у 1963. год., ово одвајање брака и ванбрачне заједнице било je join рнгорозније. Устав из 1946. год. проглашавао je брак основом породице па je обезбеђивао посебну заштиту само брачној породици. Та нелогичност била je исправлена тиме што од 1963. године Устав штаты породтту, без обзнра како je она настала браком или ванбрачним животом мушкарца и жене и рађањем деце ван брака. Me бутим, све до Устава од 1974. године била je задржана и апсурдна разлика у правима нзмеВу брачне и ванбрачне деце у односу на сроднике њихових родителе. Иако сматрамо да још није сазрело време за потпуно мзједначење брака и ванбрачне заједнице, исто тако сматрамо да већ сада треба признати пека нмовинска права ванбрачним друговима који живе у трајннм ванбрачним заједнпцама. То бп могло бита право на издржавање, право на деобу заједничке имовине и право наслеђнвања. Већ поменута Комисија за кодификацију породичног права Савезне скупштине о овом питагьу заузела je позитиван став. Слично je учињено и у нацрту закона о браку СР Србпје, Ова реформа би допринела већој сигурностн ванбрачних другова па и деце, а тиме би се