Анали Правног факултета у Београду

створило више простора за слободно и одговорно родитељство. Иначе, није нам хачно познато у којој мери ванбрачне заједнице ухичу на смањење фертилитета жене и колики je број деце из ових заједница. 2. Значајно je и питање да ли и евенхуално у којој мери, материјални и формални услови гсоји се траже за закључивање брака, предсхављаЈу сметњу за планирање породице и за стварање потомства. Опшха оцена-бш-била л-а— вви-услови-немају већи негативан утицај, јер су сведет! на најмању меру. С друге стране, чињеница je да број склопљених бракова релативно стагнира у читавом послератном периоду. Међутим, узроке не треба тражити у законским недостацима већ у другим појавама. Треба, такође, подсетити да се врло висок проценат бракова управо склада када дође до зачећа детета из ванбрачних односно предбрачннх односа. Једна новина у Нацрту закона о браку у СР Србији схваћена je као отежавање услова за склапање брака и изазвала je доста полемика, па и протеста. Реч je, найме, о тзв. обавезном „вереничком стажу” од месец дана од подношења пријаве за склапање брака до његовог закључења. Многи су схватили ову одредбу као напал на слободу личности мада je она имала за циљ да онемогући склапање непромишљених „експресних” бракова, управо у интересу деце. Нацрт допушта и могућногл да се овај „стаж” смањи из оправданих разлога, имајући опет у виду да ли je већ дошло или није дошло до зачећа детета (поред осталих могућих разло-га). Иначе, Нацртом закона о браку СР Србије дредвиђено je битно упрошћавање форме брака; да при склапању брака учествује само матичар, а не и председник односно делегат општине као до сада, Изгдеда да ова новина нема никакие шансе да буде прихваћена. ( ЗОРазвод брака у делини, укључујући систем бракоразводных узро ка, последице развода и бракојЈазвобни поступай, нзгледа да садржи у геби доста елеЯената ко]и индиректно дестимулативно утичу на планы рање породице. Пошло je oso врло сложена и обимна облает, изнећемп само нека питања: Систем бракоуазооОних узрока je застарео и дестимулагиван Суд je позван да утврђује само узрок за развод и кривицу, а не и судбину самог брака, судбћну деде, па и деле породице. Уместо овог система који доводи до дуготрајног и непотребног парничења, треба увести тзв, систем „развод-банкротство” или „развод-слом” (divorce-breakdown), ij. тежиште треба померити на питање: да ли брак има еврхе да и дал>е постоји или нема, без обзира (по правилу) који je узрок до тога довео и ко je крив за слом брака. б) Примена теорије кривице доводи у нашем праву до неразреши вости неких бракова (ако je тужилац скривио узрок). Тако je створена категорија тзв. „мртвих бракова” који само формалио постоје. Судска пракса je већ пробила искључивост правде норме, дајући моп/ћност да се и ови бракови разведу, а републнчким законима изглела да ће ова пракса бита правно санкционнсана. в) Непосгојање „споразумног развода” у нашем праву такође je негативно утицало на могућност да се из брака досто јанствено изађе мада je судска пракса и овде напустила некоректан став законодавца. Наиме, судови су чак врло олако разводили бракове када су брачни дру

733

ПОРОАИЧНО ПРАВО И ПЛАНИРАЊЕ ПОРОДИЦЕ