Анали Правног факултета у Београду

782

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

брака на основу узајамне сагласности брачних друтова. Он je, додуше, давао могућност брачним друговима споразумно да траже развод брака, али се и у том случају брак разводио због неподношливог заједничког живота брачних друтова, а не због тога што су се брачни друговн сложили да се њихов брак разведе. За разлику од ОЗБ-а, ЗБ, пре света, полази од тога, да се брак може развести на основу „узајамне сагласности брачних другова”. Ако, међутим, они имају малолетну децу или пунолетну децу која нису способна да се старају само о себи, „потребно je да поднесу споразум о начину вршена родителских права, као и о издржавању и васпитању деце, који je у интересу деце". При томе, „суд ће донети одлуку за развод брака по 'узајамној сагласности брачних друтова ако утврди да су они ту сагласност донели слободно, озбилно и непоколебљиво” (члан 51). Но, за доношеие такве одгуке такоВе je потребно обавезно лично присуство брачних другова на рочишту на коме суд покушава нихово штрење: без таквог присуства сматра се да je захтев за развод брака повучен (чган 66). Аруги разлог за развод брака, тхрема ЗБ-у, je неподношљив заједнички живот брачних другова. Y том случају сваки од брачних другова може тражити развод брака. Међутим, ако je до неподношљивог заједничког живота дошло по исклучивој кривици једног брачног друга, право да захтева развод брака припада само другом брачном другу (ч\ан 52. ЗБ). Најзад, трећи и последњи разлог за развод брака јесте фактички престанак брачне заједнице за време дуже од три године. Y том случају сваки од брачних другова може тражити развод брака (члан 53. ЗБ). Одредбе о разлозима за развод брака, садржане у ЗБ-у, тако поставлено су, да омогућавају, с једне стране, релативно лак и једноставан развод брака и, с друге стране, довољно ефикасну заштиту деце из тога брака. Питање je, само, да ли баш то њихово својство (омогућаване релативно лаког и једноставног развода брака) неће бити у пракси злоупотреблено. На то питагье може дати сигуран и тачан одговор само будућа пракса. 4. Најзад, Закон о браку Социјалистичке Републике Македоније усвојио je друкчија решена и у односу на неке последние развода брака од решена која су усвојена у Основном закону о браку. Основни закон о браку садржи правило, према коме имовина, коју су супрузи стекли радом у току брака, јесте нихова заједника имовина. При томе, у случају спора, удео сваког брачног друга у заједничкој имовини одређује суд према неговом доприносу, проценујући све околности (члан 8). То правило важи и за деобу заједничке нмовине у случају развода брака. Закон о браку Социјалистичке Републике Македонпје такође садржи одредбу о заједничкој имовини брачних другова која je слична одредби из члана 8. ОЗБ-а (члан 31. у вези са планом 30). Taj Закон садржи и одредбе о деоби те имовине како за време трајана брака, тако исто и у случају његовог развода. Али, те одредбе нису поставлено на истим принципима. Тако, према ЗБ-у, за време трајана брака брачни другови могу да поделе заједничку гсмовину сами да захтевају да то учишг надлежни