Анали Правног факултета у Београду

783

ПОРОДИЧНО 3AKÔHÔAÂBCTBÔ CP МАКЕДОНШЕ

Суд у ваипарнйчном поступку (члан 35. став 1). При томе, за разлику од ОЗБ-а, ЗБ не садржи правила о томе, на који ће се начин утврђивати величина дела сваког брачног друга. Он само садржи одредбе о томе, шта ће се урачунати у део сваког брачног друга и које ће ствари првенствено припасти у део сваког брачног друга (члан 36). Y случају развода брака, меБутим, као и у случају престанка брака на други начин (смрћу и проглашењем за умрлог), према ЗБ-у, „брачним друговима припада једнаки део заједничке имовине”, с тим што „на захтев једног од брачних другова суд може да му одреди веђи део заједничке имовине, ако докаже да je иегов допринос у заједничкој имовини очигледно и знатно већи од доприноса друтог брачног друга” (члан 37). Тако поставлена, наведена одредба члана 37. ЗБ, у оном њеном делу који се односи на одређивање већег дела, применљива je на престанак брака разводом, али je неприменљива на престанак брака смрћу или проглашењем за умрлог; у том случају право захтевања већег дела у заједничкој имовини уместо брачном другу требало je признати гьеговим наследницима. Основни закон о браку садржи правило према коме се, у случају развода брака, обични поклони задржавају, а несразмерни враћају. Taj закон предвиВа и изузетак од тога правила, према коме брачни друг који није крив за развод брака задржава све поклоне које je примио од брачног друга чијом je кривицом брак разведен, а има право да захтева од њега враћање несразмерних поклона које му je дао пре закључења брака или у току брака (члан 63). За разлику од ОЗБ-а, ЗБ садржи само ошнте правило о враћању поклона. Према њему, обични поклони се не враћају, док се несразмерни враћају без обзира на евентуалну кривицу о разводу брака (члан 55). ИзмеВу ОЗБ-а и ЗБ-а постоји и разлика у регулисању материје о издржавању необезбеВеног од стране обезбеВеног разведеног брачног друга. Према ОЗБ-у то се издржавагье, приликом његовог досуВивања од стране надлежног суда, не везује за рок (члан 67). Према ЗБ-у, пак, то се издржавагье у наведеном случају везује за рок од „највише пет година по разводу брака”. По протеку тога рока, на захтев примаоца издржавагьа, „суд може да продужи право на издржавагье” „ако утврди да за то постоје оправдани разлози” (члан 61). МеВутим, то решегье ставља необезбеВеног разведеног брачног друга као примаоца издржавагьа у неповољан положа), терајући га да води су деки поступай за продужавагье издржавагьа и да у том поступку доказује да постоје оправдани разлози за продужегье издржавагьа. Целисходније je било да je законодавац пошао обратним путем; да je прописао давагье издржавагьа на неодреВено време, и да je дао могућност даваоцу издржавагьа да доказује да се си туација примаоца издржавагьа променила, па да, због тога, треба да престане гьегова обавеза давагьа издржавагьа. II 1. Основни закон о односима родителе и деце (ОЗОРА) права и дужности родитела да се старају о личности, правима и интересима своје малолетне деце означава заједничким изразом „родитељско право”. Taj