Анали Правног факултета у Београду

ЗАКОНСКЕ СТВАРНЕ СЛУЖБЕНОСТИ

1. Најопштије говорећи, законске службености су оне које су предвиВене у самом закону и које због тога настају независно од воље власника послужног добра. Y праву постоје различити ставови о оправданости постојања законских стварних службености као посебне катешрије, н>иховом односу према другим законским ограииченьима права својине на суседним непокретностима, улози суда у ниховом настанку и другим питањима. 2. Пеки законици уопште не познају законске стварне службености већ сва законска ограничења из суседских односа схватају као суседска права. Тако je по Општем имовинском закону за Црну Гору, који у чл. 851, ст. 2. предвиђа: „Главна je разлика меВу помеђашком угодбом (*) и помеБашким послужјем ( 2 ) тада угодбу нареВује сам закон па ине било о томе уговора или друге постанове самих сусједа, док, напротив, хоће ли какав сусјед имати послужје или неће, није обично посао закона него самих имаоника”. Овај законик и право нужног пролаза регулише као суседско право, под насловом „о помеВашкој угодбн” а не код насловом „о помеВашком послужју”. 3. Француски Грађански законик je пример за други приступ овом питану. По нему, стварне службености произилазе или из природног положка непокретности или се установљавају законом или, пак, уговором измеВу власника (чл. 639). О самом појму законских стварних службености и њиховом разграничењу од суседских права застушьена су два схватања. По једном, стварне службености обухватају само једнострана ограничена, у којих се једно добро појављује само у функцији повласног, а друто само у функдији послужног (нпр. право нужног пролаза), а не и двостарна ограничена, у којих се свако од два добра појављује у функции повласног и у функцији послужног (нпр. забрана да се сади на одреВеном растојању од међе). Двострана ограничена представљају редован и општи режим, који важи за све непокретности, док службеност садржи идеју изузетка од општег правила, одступања од општег режима ( 3 ). Тамо где постоји службеност постоји и подређеност једног добра другом, постоји служеће и господареће добро, што искључује реципроци-

(I) Тј. суседског права.

(2) Тј. службености.

(з) Aubry et Rau Cours de droit civil français, 11, § 194; Dcmodombe, Cours de Code Napoléon, XI, No 8.