Анали Правног факултета у Београду

790

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

тех. За разлику од тога, двострана. ограниченна обезбеђују једнакост измеБу власника суседних непокретности ( 4 ). По другом схватаньу, и ова двострана ограниченна су службености, пошто се и она састоје у праву власника једне непокретности да употребљава туђу непокретност односно да њеном власнику забрани да je на неки начин употребљава и пошто пмају реалан карактер ( 5 ). 4. Са првим схватагьем не бисмо се могли сложити јер сматрамо да су му премисе нетачне. Пре свега, треба истађи да законска ограннчења увек представљају један општи режим, било да су двострана било једнострана, и на том терену се измеБу гьнх не може правши разлика. Општи режим није само онај који једнако важи за сваку непокретност него и онај који ce тиче свих оних непокретности које нспуњавају опште законске услове (нпр. немају излаз на јавни пут). Режим једностраних ограничена није никакав специјални режим који дерогира општи режим двостраних ограничена, већ су то два ошпта режима која постоје паралелно. Не може се према томе рећи, како службености (укључујући овде и једнострана законска ограниченна) садрже идеју изузетка од општег правила, одступања од општег режима. Одступазъе од општег режима само су вољне службености, оне које настају на основу правног посла, и гьима се, као општи, може мењати како режим двостраних тако и режим једностраних ограниченна. 5. О томе да ли je неко добро потчшьено или не, може се говорит само ако се то добро посматра изоловано у односу на једно друго добро и то помоћу једне врсте односа (нпр. у погледу довођења воде, у погледу излаза на јавни пут), или оида доследност налаже да се свако такво парцијално ограничење схвати као службеност, без обзира на друге односе изнмеђу тих добара и без обзира на разне односе у којима се посматрано повласно и послужно добро налази према другим добршма. Исто онако као што општи појам облигационог односа поред једностранообавезних обухвата и двостранообавезне односе, у којима се свака страна појавлнује и у функцији повериоца и у функцнји дужника. Облнгација из двострано обавезног односа није ништа магье облигација од оне из једнострано обавезног, нити je законска облигација мање облигација од оне из уговора. Тако je и са поређењем измеВу једностраних и двостраних ваковских ограниченна својине у корист суседа. Разуме се, и овде je у оквиру општег појма могуће правити поделе, више или мање релевантне, могуће je општи појам законских службености поделити на једностране и двостране, са одређеним специфичностима (нпр. у погледу плаћања накнаде), као што, уосталом, још општија подела службености на вољне и законске не чини да ншчезава појам законских службености. 6. Ако се овом питању другачије приБе и за предмет посматрања узму све непокретности у друштву са свим односима који меБу њима постоје, онда се не може говорит о зависним и независнгш добрима веВ

(4) L. Josserand, Cours de droit civil positif français, 111, Faris 1933, No 1496.

(5) Planici Ripert Picard, Traité pratique de droit civil français, t. 111. Paris, 1926, No 905.