Анали Правног факултета у Београду

791

ЗАКОНСКЕ СТВАРНЕ СЛУЖБЕНОСТИ

о једном општем стану међузависности. Свака ce непокретност појављуј e и као повласно и као послужно добро, ако не у односу на једну а оно у односу на другу непокретност. Сусед на чијој се згради налази моја телевизијска антена не зависи од мог добра у погледу телевизијског пријема али зависи (од мог или неког другог суседног добра) у погледу одвођења кшпнице која се слива на негово земљиште. Ja сам према суседу обавезан да примим на своје земљиште воду која природним током дотиче на негово земљиште а одатле на моје, и ту реципроцитета нема, али моје добро je у истој мери зависно од оног које треба да прими воду са мог земљишта. По француском Грађанском законику ja могу као нриобални власник да употребим другу обалу потока (која припада другом власнику) да наслоним уређаје ради коришћења воде али тај исти сусед може имати право нужног пролаза преко суседног (мог или туђег) землзишта. Није погођена суштина ствари ако се каже да двострана ограничења обезбеђују једнакост између два добра (њихових власника) а једнострана потчиненост једног добра другом. Суштина je у томе да и једна и друга изражавају економску мећузависност непокретности и представљају израз идеје координације интереса њихових власника, регулатор односа ко)и треб'а да обезбеди један одређен modus vivendi. 7. Из овога произилази и закључак о томе како би, по нашем мишл>ењу, требало разграничити законске службености од сусрдског права. Законске службености би представљале ограничена која имају реалан карактер а на основу којих се суседова непокретност може употребљавати или се од њеног власника може захтеватй да je не употребљава у некой правду, без обзира да ли су једнострана или двострана (узајамна). Остала законска ограничена из суседских односа сачинавала би суседско право, унутар кога, опет, с обзиром на предмет регулисана треба разликовати две врсте правила: једна која се тичу разграничена непокретности (право употребе вертикалног ваздушног стуба и унутрашности земље; дрво на међи; ограда на меВи; преградни зид; гране које су се наднеле над суседово земљиште; жиле које су прешле у суседово земљиште) а друга која садржи ограничена на основу којих се од суседа може захтевати неко чињење (обавеза учествована у обележавану меВе, обавеза која постоји у неким правима заједничког подизана зида односно ограде на меВи). У литератури се ово разликоване унутар суседског права не чини иако се оно нужно намеће, jep je очигледно да су земљишне непокретности физичка целина и да се прво морају разграчинити а тек онда се може приступити ограничену једног од них у корист оног другог. 8. Има ли основа за другачије разграничене суседског права од законских службености, по којем би се суседско право свело на правила о разграничену а сва ограничена схватила као законске службености? То би значило увођење нове категорије службености, у којих се за разлику од свих осталих службености основни однос састоји у праву на чинене. Упркос нач.елу по којем се службеност не може састојати у праву на чинене, нама изгледа да има основа да се овакв став теоријски брани, пошто су ова ограничена реципрочна а то значи да не доводе до дру-