Анали Правног факултета у Београду

792

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

штвеноекономске подређености једне категорије власника друхој категорији власника, до чеха би дошло ако би ограничена на основу којих се може хражихи чињење била једнострана. А смисао начела по којем се службеносх не може сасхојахи у праву на чињење јесхе, управо, у забрани стварахьа оваквих друштвеноекономских, у схвари феудалних односа. 9. Y већини данашњих сисхема за законске службеносхи важи numerus clausus, хако да суд не може прохив воде власника послужнох добра установљавати службеносхи које већ нису у закону предвиђене. Овакво решење добро задовољава похребе кад je у прописима дах један релахивно похпуни сисхем службеносхи (који се са промењеним односима и похребама ипак мора с времена на време допуњавахи, на пример, службеносх посхављања телевизијске анхене на хуђој зхради). Изузехак од овох владајућех схановишха je Србијански граЬански законик, који не даје таксативну лисху законских службеносхи већ у § 341. садржи само ошпхе услове на основу којих суд може усхановихи службеносх: „Закон ограничава право сопственосхи чије само у оном случају, кад друхи своје добро или сасвим или од чесхи упохребихи не би могао нпр. кад ко на ниву своју не може другојачије доћи, ако преко туђе не пређе, онда овај по закону мора пухању преко своје њиве овоме допусхихи”. Похребно je да посхоји немохућносх упохребё у једној битној особини и да за ту немохућносх није крив сам власник повласног добра ( 6 ). 10. Са хледишха улохе суда и каракхера судске пресуде о признању законске службеносхи измеЁу ова два сисхема не посхоје разлике које на први поглед моху изгледахи да посхоје. Наиме, и хамо где посхоји numerus clausus хреба разликовати две врсхе законских службеносхи. Једне су, да се фихуративно изразимо, исписане на лхщу места и у њих je познато све: и само постојање службености, и послужно добро и садржина службеносхи и место вршења, начин вршења (нпр. право да се захтева од су седа да не мења природни ток воде која дотиче на његово земљиште, право власника да на суседовом земљишту покупи плодове са своје воћке који су се хамо откотрл>али ш их je ветар нанео). Y овим случајевима судска пресуда има декларативан характер, њоме се само штити већ постојећа службеносх ако дође до спора. Пошто су свима познате, па и сваком новом власнику послужнох добра, њихов ухшс у земдишне књиге нема ыикаквох смнсла, нити се оне у земдишне књихе уписују. Аругу врсту сачшьавале би оне законске службеносхи које претпоставдају конститутивну судску пресуду. Тако, нпр., прописи предвиђају да je сопственик односно корисник земдишта дужан да дозволи привремени ххревоз (принудни пут) и смештај туЁих шумских произвола на свои земдишту, ако то пи je могуће извршити на друхи начин или ако би друхи начин био „несразмерно скупљи” ( 7 ). Службеносх ххута постоји ако „без превеликог обилажења није могућ излаз на јавнн пут” ( 8 ). Службеносх

(в) Л. Марковпћ, Грађанско право. Општи део и сгварно право, Београд 1927. стр. 447.

(7) Чл. 41. Основног закона о шумама, Сл. лист СФРЈ, бр. 26/1965.

(8) Чл. 115. Општег имовинског законпка за Црну Гору.