Анали Правног факултета у Београду

793

ЗАКОНСКЕ СТВАРНЕ СЛУЖБЕНОСТИ

одвођења односно довођења воде може се установит „ако се питање одвођења воде са једног землшыта или довођења воде на то землиште не може репшти на други повољнији или економичнији начин” ( 9 ). Y свим овим случајевима судска пресуда мора да садржи оцену о постојању законских чињеница, боле рећи, оцену о постојању законских чињеница у релеватном степепу: да ли je друга пух несразмерно скупли, да ли je заобилажење „повелико”, да ли je друга начин одвођења одн. довођења воде повољнији или економичнији које ће од више суседних добара бити дослужено. Тако je и у свим случајевима кад суд доноси пресуду на основу § 341. Србијанског граЬанског законика у коме су у ствари само дати општи услови за признање службености. Исти карактер, мислимо, има и судска пресуда о признању службености у поступку деобе непокретно сти ( 10 ). Ми делимо оно мишљење по коме ни у једном од ових случајева упис у земљишне књиге нема конститутивно дејство и може се провести против сваког новог стицаоца послужног добра, без обзира да ли je за пресуду знао или не. Заблуда о овој околности може бити релевантна само на плану општих правила облигационог права (о накнади штете, о раскиду уговора). Одлучујући аргумент за овакво определено јесте тај што признање службености овде зависи од објективног стања а не од воле власника и његових личних квалитета, па би и пресуда донета против новог власника послужног добра морала једнако гласити, као и прва. Нови власник не може доказивати да je оцена о постојању законских чињеница у релевантном степену, садржана у ранијој правоснажној пресуди, требало другачије да гласи, из истих разлога из којих то не би могао ни ранији власник. И. Y праву се говори и о тзв. законским службеностима у општем интересу, иако им због специфичних облика неки писци оспоравају и сам пазив службености, макар и у једном посебном хшнтексту. Највећи део тих ограничена везана су за потребе јавног саобраћаја и хелекомуникација ( и ). Тако, нпр., на одређеном растојању од аеродрома (600 м), јавног пута (тзв. заштитни појас и железничке пруге, забрањена je свака градња. Y близини места укрштања два пута у нивоу или приклучка јавног пута на друга јавни пут, или укрштања јавног пута са железничком пругом у нивоу, не смеју се садити садниде, поставлати предмети или постројења или врпшти друге радње које сметају прегледности пута или железничке пруге (троуглови прегледности). Поред

(9) Чл. 67. Основног закона о водама, Сл. лист СФРЈ, бр. 13/1965.

0°) По једном мишљењу у овим случајевнма судска пресуда je само титулус, а сама службеност настаје тек упнсом у земљишне односно интабулационе књиге. М. Бартош (Табаци из стварног права, стр. 306—307) то мисли и за пресуде донете на основу § 341. Србијанског грађанског законика и у поступку деобе некретннне док Л. Марковић (on. цит., стр. 447—449) само за ове последње. По њему није потреиан упис с.лужбености којс су признате на основу § 341. Србијанскш граЬанског законика, јер постоје на основу самог Закона.

(ii) Чл. 41, 51, 52, 53, 60, 83. Основног закона о јавним путевнма (Сл. лист СФРЈ бр. 27/1965); чл. 27, 47, 80, 81. Основног закона о наградой железница, о саобраћају и безбедности на железницама (Сл. лист СФРЈ бр. 9/1965); чл. 64, 67, 70. Закона о организации ј угословенских пошта, телеграфа н телефона (Сл. лист СФРЈ бр. 72/1965); чл. 149—152 Закона о ваздушној пловидби (Сл. лист СФР.Т бр. 12/1965).