Анали Правног факултета у Београду

810

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Основне противречности истину из неминовности и силине биолошких токова, који диктирају и материјалистички условљавају све остале слојеве и компоненте, све остале токове од којих су саздани породични односи. Та силина и наметљивост биолошке компоненте, и осехљивост и реакције психичке компоненте, условљавају читав низ сукоба, криза, негативности, мучних доживљавања, нарочито, кад ови основни токови нису у складу. Као што ти исти токови, када су у складу, условљавају животне радости и усхићења, стваралачке заносе и високе хумане подвиге. А на те основне, природне токове и компоненте, додају се друштвене, социолошке категорије, законитости и принуде. Једна од најтежих Je наслеђена класна категорија која ce изражава, најпре, у економској животној условљености појединца, али и у друштвеној надградњи која му je у датом друштву наметнута и коју он подноси и надограђује на био лошку и психичку компоненту. Из тих друштвених токова.. надограђених на природне, рађају се нове противречности, које се исто тако интензивно доживљавају као и оне природне. Тако се у општој повезаности и интеракцији разних слојева друштвене стварности, заснивају и породимни односи, који се дожнвљавају као угодни, кадри да побо.мшајужвадитет доживљавања, да повећају суму субјективне среће, ггуноће живота и хуиашвс— задовољетава. Али исто тают кадри, ТКад~се~у њиховим токовима појави несклад и противречности дођу до изражаја, да доведу до нега гивности, неугодних доживљавања, несрећних судбина, поремећених ,шчности и до друштвено негативних појава. Зато би у време интензивног законодавног рада на породичном пра ву, као инструменту друштва којим се може утицати на породичне односе, намеће потреба пажљивог испитивања свих компонената породичних односа и могуђности да се на н>их утиче свесном акцијом друштва. путем права и правне регулативе. Такви критички испити могу се вршитн у свим важнијим породичноправним институтима, а, нарочито, при закључењу брака или ванбрачпе заједнице, утицању на дејства заједнице живота мушкарца и жене; затим у раскиду те заједнице, или у раскнду других устаљених породичних односа као што су усвојење, храгьеншптво; при утврђивању ванбрачног или оспоравања брачног очннсгва, у уређењу обавезе издржавања, итд. Има, дакле, нешто у породичшш односима што je биолошки не повољно условлено за све учеснике у односу, ма какву социјалну и хтрав ну надградњу људи томе додали. Они долазе до те негативно оцене вероватно зато што мере и оцењују биолошки условљене исходе својим психолошким, претежно осећајним мсрилима, који претежу у свим моралним и интелектуалним закључивањима. Тако се, нпр., губитак вољеног лица услед иегове смрти може оценити само негативно. Али je у тој оцени ja сан несклад између биолошке неминовности да сва жива оића умиру и осећајног критерија у губитку велике емотивне вредности. Истина, у губитку смрћу велику улогу игра и време кад je смрт наступила, али основ резоновања je тачан са и без временског елемента. Све се одвија тако као да за биолошке токове и законитости ни je уопште важна психичка, морална, гштелектуална феноменологи ja. Све се догађа као да je за биолошке токове важно да се одвијају да бп дошло