Анали Правног факултета у Београду

КРИВОКЛЕТСТВО КАО БРАЧНА СМЕТЊА У ЦРНОГОРСКОМ ПРАВУ

Осим, мање више, познатих брачних сметњи ( х ) црногорска пракса при крају XIX вијека конституише и неке посебне брачне сметгье које су узрок ништавости брака а у то их доба нема у других народа. Наредбом Министарсхва унутрашњих дјела број 1781. од 14. децембра 1882. године, која je специјални пропис, одређено je да ће сваки: „ који ce криво закуне бити лишен сваког грађанског права; од њега ce неће ни један грађанин ове земље смјети оженити нити за ним дјевојку дати.” ( 2 ) Уз Наредбу спроводи се и окружница Митрополита Висариона коју ће свештеници у капетанијама „ народу по црквама са Царски Двери читати и објашњавати ” ( 3 ) из чега се изводи закључак да je и црква признала кривоклетство као брачну сметњу. Наредба од 14. децембра 1882. године поновлена je Наредбом истог Министарства бр. 25. од 14. јануара 1883. године која у тач. 4. налаже капетанима „ кога год ухватите у кривоклетству, огласите га у вашу капетанију као кривоклетника и јавите свакоме да се од таквог кривоклетника не смије женити нити му ко смије своју кчер дати за жену” ( 4 ). Други писани прописи црногорске државе не говоре о кривоклетству као брачној сметњи. Законик Књаза Данила од 23. априла 1855. године који je у чл. 67. санкционисао канонско право православие цркве као важеће право у брачним односима ( 5 ) не познаје кривоклетство ни

(1) Поништење брака у Црној Гори бива у случају:

а) двоженства; б) кад момак није навршио 17. a дјевојка 15. година у вријеме вјенчања; в) ако je брак закручен са махнитим и лудим; г) кад je брак заключен са неспособним и немоћним за вршење брачних дужности; д) ако je вјенчање извршено са дјевојком отетом или путем страха, примораном на брак; ђ) ако je брак заключен са лицем подметнутим за чији идентитет невина страна докаже да нијс могла знати; е) кад je брак закл>учен са злочинцем осуђеним на робију; (Архив Историјског института у Титограду, у даљем тексту АИИ, исписи из Богишићевог архива у Цавтату, даље БАЦ, ф. 236, Црковни одношаји, XVI, 15/42, 38, 39).

(2) Зборник судских закона, наредаба и међународних уговора по судској струци за Књажевину Црну Гору, 11, Цетиње, 1912, 122, 123.

(з) Исто, 123.

(4) Исто, 126. Посебном Наредбом Министарства унутрашњих дјела, такође од 14. децембра 1982. године, запријећено je да ће свако ~ .. . у криво ј клетви ко се ухвати, тај нсће давати дацију, нити lie му суд судити, нити ће му ко смјети давати кћер и с њим се пријател>ити ... ". На крају Наредбе речено je да je: ~И Господин Митрополит пнсао ... у овоме смислу на свештенике" (Зборник судских закона. . . 11, 119, 120).

(5) Зборник судских закона ... И, 27—55.