Анали Правног факултета у Београду

830

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

да, после тетурања кроз неколико векова, буде пОтпуно уништен и заменен новим феудалним. Са те стране посматрано, процеси промене о којој говоримо, представљају крај римског робовласничког начина производите и римског робовласничког система Не треба да нас буни што и на крају овог процеса у римском друштву има још увек робова, што их у градовима и неким провинцијама има доста велики број. То нам не даје право да закъучимо да je римско друштво, иако je претрпело извесне промене, до краја остало у основи робовласничко као што то чине многи совјетски аутори, полазећи од предубеђења да смена друштвеног система мора бити извршена револуцијом а не еволуцијом. Jep оно што даје карактер односима у друштву, то je питаьье ко je основни произвођач, a већ за крај трећег века je несумњиво да у основној привредној грани, пољопривреди, није основни произвоВач роб, него колон, a његов друштвени и правый положај потпуно je друкчији од робовског, што уосталом изричито каже Constantius-ова конституција из 409. год. ( 2 ) Са друге стране нови односи који се, истовремено са нестајањем робовласничких, јављају, имају, и све выше развијају, многе елементе феудалних односа, па се може са правом рећи да процеси промена о којима говоримо, представљају рађање, порођајне муке следеће друштвено-економске формације феудалне. Овим нисам рекао ншпта ново, jep о томе сам писа'о пре много година и говорио на светском конipecy историчара 1960 год. а осим тога се слободно може рећи да je то схватање од многих прихваћено и усвојено. ( 3 ) Притом се као аргумента узимају; везаност колона за земљу и занатлија за корпорације. Међутим везаност колона за земљу и занатлија за корпорације, иако су то појаве несумњиво карактернстнчне за феудално друштво, нису сами за себе довољни, не дају сами за себе право да говоримо о феудалпзацнји римског друштва. Има join неколико појава, join неколико феудалних елемената на ко je, или није уошпте, или није довољно обраћена пажгьа a који, заједно са везаношћу колона за земљу и занатлија за корпорације, показују да се не може рећи да су потпуно формирани феудални односи, али се на путу ка њиховом формирању већ далеко одмакло. На тих неколико појава ћу се мало дуже задржати са жељом да на њих укажем, без претензија да их потпуно обрадим и аргументујем. Ради се о промени у својинским односима (у појму и садржини права својине), о врло раширеној специфичној форми патроната патроцинијуму, и о утврђеним вилама великих земљишних поседника. Цитираћу за пример речи једног од последњих аутора који сс гам питањем бавно, Ае Мартина: »Piu proprio e forse parlare di un periodo di transizione da un'economia a sciavi ad un economia di tipo feudale« (Storia, V, стр. 50).

(2) C. Th. V, 4,3: Nullique liceat eos in servitutem trahere.

(з) Цитирајући за пример речи једког од иоследњих аутора који се тим пнтањем бавио, Де Мартина: »Piu proprio e forse parlare di un periodo di transizione da un 'economia a schiavi ad un economia di tipo feudale« (Stona V, стр. 50).