Анали Правног факултета у Београду

831

ЗАКОНОДАВС'ГВО КАСНЕ РИМСКЁ ЙМПЁРШЕ

Одлазак великих земљишних поседника из градова, изазван првенствено желюм да се побегне из центара у којима се воде борбе око императорских и других високих положа] а, њихово настањивање у луксузно изграђеним вилалга на латифундијама, није била само промена начина живота овога друштвенога слоја. Иако су у почетку, можда. виде биле само резиденција, врло брзо оне су постале знача јан фактор феудализације римског друштва. Са једне стране оне су постале центри окупљања разних бегунапа из градова (који су бежалгг од судских прогона, пореских терета, поверилаца и др., или су просто тражили мирнију и сигурнију егзистенцију), ситних и средњих земљишних поседника и власника малих латифундија (који су тражили заштиту од пореских терета, самовоље кури] ала и пљачке од стране разних разбо]ника и одметника а често и императорове војске), дезертера, криминалаца и тд. Тако се, поред колонатских, стварају разни други облици везане зависности слоболних људи од моћних земљопоседшгка, који су имали у себи елементе феудалне завнсности или су се у то временом претварали. Са друге стране виле постају центри и ослонац моћи њихових власника. Поред привилегија које су имали као чланови највиших друштвених редова, власници великих земљишних поседа, градећи утврђења око својих вила, ангажујућп сталну наоружану пратњу и организујући од људи који живе на њиховом имању приватну војску, постају често тако моћни да су у стану да се супротставе не само шьачкашима него и императоровим јединицама и на та] начин обезбеде за себе сваку привилеги]у коју желе. Тако се на латифундији ствара моћна економска, политичка и војна организација која ]е у знатно] мери правно и фактичкн изузета, независна од државе и преставља неку врсту државе у држави. Њен центар ]е утврВена вила а шеф, господар, њен власник. То je снага са којом почину да рачунају сви органи државне власти и сам император. ПрннуВен да се ослони на власнике латифундија, првенствено у питању наплате пореза (capitatio), борби против одметника и ради одржавагьа ма каквог реда и сигурности у пол>има ван градова, император бива принуВен да призыа већ узурпирана овлашћења власника латнфундија у односу на од них зависне људе, или им додели нова. Тако они добијају извесну полицијску, судску и извршну власт према зависним л>удима што, заједно са другим правима ко] а има, чини иегов положа] врло блиским положа]у феудалца, а положа] виле врло блиским положају феудалног двора. Поменули смо напред да се, због прилива разних бегунаца на латифундије, рађају разноврсни облици зависности. Један од њих желим нарочито да истакнем, ]ер има карактеристггчне елементе једног феудалног односа ко] и до сада у западно] литератури ни]е уочен вазалног односа. Ради се о патронату (patronatus) или патроцинију (patrocinium) уопште и једном иеговом виду који je био врло раширен у неточном делу Империје patrocinium vicorum. Многи сигни земљишни поседници, тражећи заштиту од порезника и шьачкаша, безбедне магацине за