Анали Правног факултета у Београду

838

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Беговићу, на ове баштине je y почетку давана филурија, a касније десетина. Y самоуправне обавезе рудара спадала су давања у корист њихових самоуправннх органа, кнезова и теклића. Ту су спадале таксе за пресуђене спорове; неке дажбине у нахури од заклане стоке и приликом Божића и YcKpca, те дио глоба („удава”). Слично nopecKOiM систему, и у управљању рудницима су постојала два начина, државни и самоуправни. Државна се управа мијељала. На почетку рудхшцима су управлали емини, кадкада заједно са амилима, a касније, и то врло рано, држава je давала руднике у закуп (илтизам) који се по начину конституисаиа звао муката. Y самоуправне органе рудара спадали су: сабор, кнез и теклић. На основу овако изведене реконструкције система фискалних обавеза и начина управл>ања рудницима у Србији у XV и XVI стољећу, а слично je статье наводно било и у Босни, jep се прописи споменутих османских закона односе и на неке руднике у Босни, могло би се рећи да je питање правног положаја рудара у османско доба било доста једноставно. Оно би, истина, било једноставно када би узели без резерве као тачно да су односи у рударству били регулисани само тзв. саским рударским законима и када би фактнчко стање у османском рударству било увијек у складу са правним. А то, изгледа, управо није било тако. Да није било тако потврђују већ подаци најстарија два закона о рудницима у Крешеву и Фојници из 1489. године ( 8 ), као и подаци из других османских извора (Mûliimme deftera, Sikâyet detterà i Màlive detterai из XVI, XVII и XVIII столейа ( 3 ). Подаци ових извора показују да су тада постојале двије основне категорије раје која се бавила разним пословима везаним за рударство, чији je положа) био различит. Постојали су прави (професионални) рудари и селаци из ближе или даље околине рударскнх мјеста, који су обављали разне псмоћне и допунске послове намјењене рударству, као што су: снабдјевање рудника дрвеном грайом, дрвеним углем за таљење руде, пречишћавањем руде итд. И једни и други имали су статус раје, али су им обавезе према држави биле различите, jep cv им били различити и послови. Главно заниматье професионалних рудара (овдје се т/тлавном мисли на рударе у рудницима железа, сребра, олова) бито je ваВење руде у рудницима којн су спадали у султанов регал (хас). Уз то, рудари су имали обично и своју землу (баштине) коју су обрађивали као землорадници. Стога cv они били обавезни да дају ушур (десетину), а како су талили руду били су обавезни да дају посебан ушур на чисти метал (сребро, нпр.) (°). Са полопривредних баштина давали су уживаоцу хаса

(i) Кануна и канун-наме за босански, херцеговачки, клшпки, црногорски и скадарски санџак. Издање Оријенталног института у Сарајеву, Сарајсво 1957. године, стр. 11— IS.

(5) Фотокопије тих дефтера (за XVI и XVII стољеће) иалазе се у Оријенталнсш институту у Сарајеву, a фотокопије и регеста за XVIII CTOAichc y Академији наука и умјетности БиХ (даље AHY БиХ) у Сарајеву.

(6) Другачнје je, изгледа, било у тузланским соланама. Из једног документа из 1702. године сазнајемо да je те године у тузланским соланама било 936 солара муслимана и да су они радили четири дана у седмици За државу, а ос гаде дане за себе. Своју зараду су