Анали Правног факултета у Београду

839

О РУДНИЦИМА У БОСНИ У ОСМАНСКОМ ПЕРИОДУ

рајинске дажбине. Те дажбпне су се мијењале. Из закона о руднику Фојница из 1489. године се види да су рудари у Фојннци у почетку били дужни да на име рајинских дажбина дају харач (џизију) и испенду, па када су се пожалили Порти да им je то тешко, онда je одређено да „дају с куће на кућу по једну филурију (златник)”, затим да дају од жита и од своје земње која се зове руда десетину, исто тако да дају десетину од чистог сребра, пошхо постане чисто, те да буду ослобођени и опроштени од свих ливанских намета. На истом мјесту je речено да „лица ко ja нису рудари по обичају дају свој харач (џизију), нспенџу, десетину и саларију” ( 7 ). Истим законом je то, изгледа, поновно докинуто и заведено првобитно стање. Тако у последним реченицама овог закона стоји: „сада je укинута филурија и нека попут остале раје дају харач, испенџу и остале пристојбе као и преостала раја” ( 6 ). Па ипак, чини се, да je то неким каснијим законом моднфиковано тако што je понегдје поновно успостављена филурија, али изгледа само намјесто харача, а задружна испенџа (ријеч je наравно о рударима хришћапима) и озакоњена су остала давања као и раније. То се односи на првом мјесту на Сребреницу. Према подацима забиљеженим у Sikâyet дефтерима из 1733. и 1740. године у којима се, између осталог, спомиње да се тада у Сребреници налази немат филурџија (48 односно 47 лица, кућа) тамошњи рудари су редовно плађали филурију и испенцу ( 9 ). То, наравно, није морало да има општи знача], jep се и даље у изворима спомиие да се у неким рудницима узима десетиыа (ушур). То je, изгледа, био редовно случај са рудницима Крешево и Вареш о чему су се сачували подаци у Sikâyet дефтерима из 1708, 1709. и 1710. године ( 10 ), као и подаци у Mâliye дефтеру из 1728. године ( и ). Најзад, рудари су, изгледа, као и остала раја морали плаћати разне русуме (посебне порезе) ( 12 ), затим тзв. бадихава дажбине ( 13 ), разне таксе

меВусобно дијелили на једнаке дијелове, с тим што су из њиховог дијела подмириваые неке потребе вакуфа и закупника (Bašbakanlik Aršivi Istanbul, Mâliye defteri Бр. 2945 и 3595. Фотокопије и регеста y AHY БиХ).

(7) Кануны u канун-наме, стр. 17.

(8) Исто, стр. 18.

(9) Y документу из 1733. године, између осталог, стоји да je записано у mufassal дефтеру да у самом руднику Сребреница постоји џемат муслимана (182 лица) и цемат немуслимана (геберан) седам махала са 103 лица и једном баштином. Од тога цемат филурџија чине 48 лица са једном баштином и приходом испенце. Они редовно плаћају испенце и ресми филурију према кануну и дефтеру. Слични подаци налазе се и у документу из 1740. године, с тим што се ту спомшье 47 филурција са једном баштином. (Фотокопије и регеста у АН Y БиХ).

(ю) Фотокопије и регреста у AHY БиХ.

(и) Башбаканлык Аршиви Истанбул, Mâliye дефтерн Бр. 8590 (Фотокопије и регеста у АН Y БиХ).

(12) Изгледа да су рудари неких рудника били ослобођени одређеннх русума. То сазнајемо из једне представке рудара рудника у Коњицу, који се жале Порти на повјереника нефера неке тврђаве у Босни, jep им тражи да плате више дажбине него што су дужни да плаћају. Конкретно, они се жале да се од хьих тражи да плаћају дажбине на духан (ресми tütun) и на поврће (ресми sebze), иако су они још ранијим царским наредбама, заједно са рударима из нахије Високо, ослобођени пореза (русума) на духан, на воће и поврће и на окућницу (Sikâyet дефтер из 1755. године. Фотокопија и регеста у AHY БиХ).

(13) О појму и врстама бад-и хава дажбина вид. Хаџпбегић Хемпд, Каиун-нама судгана Сулејмана Законодавца, ГЗМ у Сарајеву 1949/50, стр. 345—348.