Анали Правног факултета у Београду

840

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

као и глобе за ситне преступе и лакша кривична дјела (cürai-i cinayet) ( 14 ). Сви изнесепи подаци показују да се систем главних обавеза рудара мијењао и да су понегдје постојале различите обавезе. Промјене су корале наступати и зависно од чињенице којој су вјери рудари припадали, jep je сигурно да муелнмани рудари нису били једнако опхерећени као хришћани рудари с обзиром на чшъениду да су харач и испенџе били стриктно обавезе хришћанске раје. Једина права повластица коју су уживали сви рудари од почетна успоставе османске власти у нашим земљама до укидања класичног османског феудализма ХатишерифОхМ од Gûlhane (1839) састојала се у томе што су рудари били ослобођехни (mu'âf) од посебних терета у корист државе ’avariz-i divâniye и tekâlif-i ,6rfiye ( 13 ). Иако османска државна администрација у принципу није дирала у ову привилегију рудара, касније су, нарочито од почетна XVIII стољећа, органи провинцијске и локалне управе (везири, каднје, војводе, ајни и др.) настојали да и рударе оптерете наметима tekalîf-i šakka ( 16 ). Другачији je био положај раје из околних села ко ja je обављала различите помоћне послове за потребе рудника и топионица. Та раја држала je и обрађивала своје баштине и чифлике и била дужна да уживаоцу хаса даје рајинске дажбине од којих je најважнија била десетина (ушур) на принос од основних земљорадничких производа. Y почетку je ова paja, као и раја наСељена на спахијским посједима (тимарима и зијаметима), испуњавала ову обавезу у натури (ušri ’ajn). Касније се, међутим, осјећа тенденција да емини и закупци ова натурална давања претворе у новчана (ušri mu ’âdil) ( 17 ) против чета je paja подносила тужбе султану. Понегдје je, најзад, овој раји умјесто свих феудалних давања било наметнуто давање филурије (једног дуката) што je представљало значајну привилегију. Наравно и ова je раја плаћала харач (џизију). То je, нпр., био случај са рајом у неким селима око Бања Луке (Змијање) која je била задужена разним пословима (сјеча дрва, паљење ћумура и др.) везаним за израду топовских кутли (yuvaralak) и кумбара ( ls ). Најзад, и ова paja, као и професионални рудари, била je читаво вријеме постојања класичног

(14) О крнвичном праву у југослове неким зем.ъама у османском периоду вид. Супеска Aedo, Неке особености кривнчног права у југословенским зем.ъама за вријеме Турака, ГодlШпьак Правног факултета у Сарајеву, XIX, Сарајево 1971. године, стр. 243 —253. (15) Опширније о овим наыетнма вид. Сућееска А., Die nntvickhung der Besteuerung durch die 'Avâriz-l dîvânîye und die Tekàlîf-i 'ôrfîye im Osmanischen Reich während des 17. und 18. Jahrhunderts, Südost-Forschungen, Band XXVII, München 1968, стр. 89—130. (is) О томе се сачувало више података у османским говорима из XVII, а нарочито XVIII стољећа. Из тих извора се види да су емини у рудницима, закупци (мултезими, маликансахибије), као и органн локалне и провинцнјске управе (војводе, мутеселими, ајани, кадије, миримирани и везири) настојали да повећају постојеће дажбнне (емини, закупци) или да оптерете рударе новнм дажбинама (tekâlîf-i sàkka.) . Оппшрније о наметима tekâùf-i sàkka вид. Сућеска А., Таксит (при.лог нзучавању дажбинског система у нашим земљама под турском влашћу), Годишњак Правног факултета у Сарајеву VIII, Сарајево 1960. (17) О томе су се нпр. сачувади гюдаци у Sikayet дефтерима за сребреннчки крај из год. 1782. (Фотокопија и регеста у AHY БнХ). (18) О томе се налазе значајни подаии у MàLiye дефтерима Бр. 2926, 2945. и 3595, из 1682. из 1702. године (Фотокопије и регеста у AHY БиХ).