Анали Правног факултета у Београду

Османског феудализма ослобођења (mu’âf) од намета avariz-i divâniye и tekalif-i 'örflye ( 19 ). Као и остала paja била je у принципу везана за землу ( 20 ). 2. Облици управљања рудницима. Да би се добила потпунија слика о правном положају рудара и остале раје која je обављала послове везане за руднике и топионице, потребно je још приказати какав je био статус рудника и њихове околине и како je држава управлала рудницима. Као што je раније речено, рудштци су обично спадали у султанов регал, то јест они су били царски хасови. Сви царски хасови, па према томе и рудници, спадали су у категорију тзв. слободних (сербест) посједа. То значи да су њихови уживаоци на свои посједу уживали тзв. serbes tîyet. Serbestîyet je термин османског феудалног права који има слично значење са термином immunitas (имунитет) у феудалном праву европских земала. Имунитет у феудалном праву означава аутономију феудалпог добра и економским (економски имунитет), управним (управкн нмунитет) и судским (судски имунитет) стварима у односу на владара и иегове функционере. Овим термином je, у ствари, обухваћен спој економске и политичке власти коју су феудалци на Западу имали на својим феудима. Serbestîyet османског права има нешто уже значење. Он у ствари означава само економски и управно-полицијскн имунитет уживалаца сербест посједа. Y сербест посједе спадали су; хасови, зијамети, вакуфске земле и ограничен број тимара ( 21 ). Пошто су хасови, у које су спадали и рудници, били сербест победи, право уживања хаса и право управљања хасом припадало je истовом уживаоцу, у овом случају султану. Конкретно, уживаоцу хаса припадало je право да убире ренту и да врши управно-полицијске послове према раји која се налазила на том хасу. Право суђења припадало je кадији као државном судском органу. Као што je познато, османски феудализам није познавао установу судског имунитета од стране уживалаца спахијских посједа, у које су у ширем смислу спадали и хасови, jep je право суВеиа било исклучива интеграција државе, коју je она остваривала посредством кадије. Кадија je, у оквиру своје стварне и мјесне надлежности, био овлашћен не само да суди у разним питањима него и да врши надзор и контролу дјеловаиа свих лица која су спадала у повлаштене слојеве (спахија нпр.) као и свих државних и других (вакуфских нпр.) функционера. Када je ријеч о рудницима, кадија je, поред права да суди рударима, имао посебно мјесто и значај у надзираиу и контроли пословања у рудницима ( 22 ).

(io) Већј број података о томе налази се у напријед цитираним документима. (20) На томе централка власт инсистира још почетном XVIII стољећа, што се види из докумената којн се односе иа рају у неким селима бањалучког кадилука, чији су становници били задужени разним пословима везаним за производтьу топовских кугли и кумбара (МаИуе дефтер Бр. 2945. Фотокопија и регеста у АН Y БиХ). (21) Вид. Хауибешћ X., и.д., стр. 520—321 и 345—346. (22) Више о томе вид. у османским рударским законима: N. Beldiceami, Les actes des premiers sultans conservés dans les manuscrits turcs de la Bibliothèque Nationale à Paris 1964; Ф. Cnaxo, Турски рударски закони, ГЗМ Сарајево, 1913. године.

841

О РУАНИДИМА У БОСНИ У ОСМАНСКОМ ПЕРИОДУ